СРБИЈА ВЕЋИНСКИ ВЛАСНИК ПРОЈЕКТА СТРАНОГ И ПРИВАТНОГ КАПИТАЛА: Цар је го
Сведоци смо отворене недоследности међународних институција – Енергетске заједнице Југоисточне Европе, Светске банке и ЕБРД-а, када је реч о интеграцији великих варијабилних ОИЕ у електроенергетски систем Републике Србије.
Захтеви ЕПС-а, ЕМС-а и АЕРС-а у складу су са ставом Енергетске заједнице из 2017. године, као и са важећим законским оквиром ЕУ. Како је дошло до тога да је Енергетска заједница необавештена да је ЕУ укинула приоритетни приступ као и пребацивање балансне одговорности произвођачима из ОИЕ?
Енергетска заједница Југоисточне Европе из Беча је у јуну 2017. године позвала Србију да усвоји измене Закона о енергетици. Наиме, Енергетска заједница је званичним писмом позвала тада Србију да усвоји сет измена Закона о енергетици, који уређују подршку државе за обновљиве изворе енергије, пре свега велике варијабилне ОИЕ, са циљем да Србија усагласи правни оквир са законодавством Европске уније.
Знате ли шта је "ПЕТКА"? Србија добија највећу соларну електрану, а познато је и како ће она изгледати
ЕКОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ ЕПС-а: Ниче зелени прстен око ТЕНТ А и "Радљева"
Енергетска криза на Косову могла би да угрози читаву Европу
Међу предложеним изменама издвајали су се, као најбитнији, увођење поступка јавног надметања, који за циљ има да се утврди ко ће бити корисник подршке за интеграцију варијабилних ОИЕ, укидање статуса привременог повлашћеног произвођача електричне енергије за произвођаче ОИЕ, увођење балансне одговорности за произвођаче из ОИЕ, као и увођење оператора система за енергију произведену из обновљивих извора енергије.
Захтеви ЕПС-а, ЕМС-а и АЕРС-а у складу са ставом Енергетске заједнице из 2017.
Шта се то променило до 2022. године у ЕУ институцијама, односно у ЕУ регулативи, пошто иста та Енергетска заједница 2022. године, у заједничком допису са Светском банком и Европском банком за обнову и развој, директно стаје на страну Министарства рударства и енергетике РС и тражи од државних компанија ЈП Електропривреде Србије и Електромреже Србије АД, као и од Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) да одустане од својих захтева упућених надлежном Министарству рударства и енергетике Републике Србије. Захтева који су у најбитнијим деловима у потпуности у складу управо са захтевом Енергетске заједнице из 2017. године, односно којима се само тражи да се у Србији примени најбоља европска пракса и Закон о коришћењу ОИЕ из 2021. године усклади са законским оквиром Европске уније.
Усклађивањем Закона о коришћењу ОИЕ Републике Србије из 2021. године са законским оквиром Европске уније, на пољу подстицаја интеграције ОИЕ, ове три организације тврде да штите уско националне интересе Републике Србије – као и интересе националне електропривреде.
Наиме, ЕУ својим законским решењима предвиђа искључиво један вид подстицаја за велике производне капацитете из ОИЕ у Европи. Тзв. систем премија, односно надметања за подршку са применом уговора о разлици у цени, у којем је, уједно, од поремећаја на тржишту заштићен и произвођач ОИЕ, али и национални електроенергетски систем, односно, држава као давалац подстицаја.
Практично, произвођач из ОИЕ није у могућности да екстра профитира, али не може ни да пропадне. А држава је заштићена тиме што произвођачу гарантује колико толико прихватљиву цену електричне енергије. Овим типом подстицаја произвођач је, за разлику од феед-ин тарифе, као подстицаја, слободан да пласира своју производњу на отвореном тржишту.
ЕПС, ЕМС и АЕРС против форсирања ОИЕ на штету државе Србије
По ЈП ЕПС-у, ЕМС-у АД и АЕРС-у, спорна су друга два, додатна подстицаја, које препознаје Закон о коришењу ОИЕ Републике Србије из 2021 године. Та два додатна подстицаја су у потпуности у супротности са важећим европским законским оквиром.
По првом, ЈП ЕПС, као гарантовани снабдевач у Републици Србији је дужан да на себе преузме балансну одговорност свих произвођача из ОИЕ. То је обавезан све док се не успостави ликвидно унутар дневно тржиште електричне енергије у Србији. Јер, то је високо неизвесна ствар (могућност). Посебно ако се има у виду да дато тржите не може постати ликвидно докле год ОИЕ нису балансно одговорни. Овим се држава Србија ставља у зачарани круг. Поставља се питање: Шта је старије, кокошка или јаје?
Јер, искључиво ће ЈП ЕПС да трпи знатну финансијску штету услед такве обавезе дефинисане наведеним Законом.
Други подстицај произвођачима из ОИЕ, који види спорни Закон о коришћењу ОИЕ Републике Србије из 2021. године се огледа, опет, у потпуно укинутом типу подстицаја у ЕУ још од 2019. године. Њиме се гарантује приоритетан приступ електроенергетском систему произвођачима из ОИЕ. Тако се стављају у неједнаки положај сви остали производни капацитети националне електропривреде, што опет директно утиче на драстично смањење прихода националне електропривредне компаније (ЕПС-а).
Важно је напоменути да је већински власник пројеката великих варијабилних ОИЕ тренутно у Србији приватни, страни капитал.
Енергетска заједница необавештена – ЕУ укинула приоритетни приступ као и пребацивање балансне одговорности произвођачима из ОИЕ
Откуд оваква промена става Енергетске заједнице у односу на званично писмо које је још јуна 2017. године тадашњи директор Секретаријата Енергетске заједнице, Јанез Копач упутио представницима Одбора за економију, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Народне скупштине Републике Србије?
У овом писму их је, тада, обавестио о наредним корацима, које Србија, као чланица Енергетске заједнице, треба да направи у циљу усаглашавања правног оквира са законима Европске уније, конкретно Директиве о обновљивим изворима енергије 2009/28/ЕЦ и Смерницама за државну помоћ за заштиту животне средине и енергетику за период 2014-2020, а које је објавила Европска комисија.
Европска унија је у међувремену усвојила нови сет Закона. Њиме се, још јасније, указује на потребу да се подстицаји за произвођаче из ОИЕ могу искључиво заснивати на тржичним принципима. ЕУ, дакле, јасно укида било какав други вид подстицаја, односно приоритетан приступ систему, недвосмислено захтевајући од произвођача из ОИЕ да се балансирају као самостална балансно одговорна страна и покривају финансијски сами овај врло скуп, односно најризичнији део свог сопственог пословања.
Лицемерје Енергетске заједнице
Решењем, које је представљено као подстицај за произвођаче из ОИЕ у Закону о коришћењу ОИЕ Републике Србије из 2021. године и даље се свим произвођачима из ОИЕ даје статус приоритетног приступа систему, а балансна одговорност, са свим финансијским ризицима исте, се пребацује на гарантованог снабдевача, односо у случају Србије на националну електропривреду – ЈП ЕПС, до успостављања поменутог ликвидног унутарденвног тржишта електричне енергије.
Поставља се питање, кога, односно чије интересе у Републици Србији, применом двоструких стандарда и фрапантно демонстрираним лицемерјем, штите Енергетска заједница, као и остали потписници наведеног дописа – Светска банка и ЕБРД. Становништво и привреду Републике Србије очигледно је не штите.
