Један грам вреди 70.000 евра: Пчелари открили уноснији бизнис
Драгоцени продукт
Пчелари у општини Сврљиг, која броји највише кошница у Србији, осим меда, млеча и прополиса, почели су да се баве и производњом најдрагоценијег пчелиног продукта - пчелињег отрова, који се користи за лечење многих болести, а на светском тржишту достиже цену од чак 70.000 долара за килограм!
Прочитајте и:
И Момчило Богдановић, наставник биологије у пензији из села Галибабинац крај Сврљига, школске учионице је заменио ливадама и кошницама, тражећи најбоље место за гајење пчела. Од њих је, каже, научио много, узимајући притом све што оне нуде, од меда, млеча, прополиса и, најзад, драгоценог отрова.
- На кошници се постави плоча која се укључи у електроапарат који производи струју одређене фреквенце која побуђује и иритира пчеле да почну да убадају плочу и луче отров. Са плоча се затим скидају кристали отрова који се чувају у теглици на температури између минус 80 и плус 115 степени - објашњава Богдановић овај производни процес који се претвара у уносан бизнис.
Он додаје да је овакво сакупљање отрова безбедно за живот пчела, јер се човек досетио на који начин да узме део пчелињег отрова а да је не угрози.
- Пчела ствара око 0,3 милиграма отрова, а у једном убоду излучи око 0,1 мг. Када пчела убоде човека, она изгуби жаоку и угине. Међутим, када убада стаклену плочу, на њој остаје само отров, а не и жаока, па на тај начин оне дају свој део производа и настављају да живе - каже Богдановић.
Пчелињи отров (апитоксин), како истиче наш саговорник, важан је производ у очувању здравља, јер се у фармацији од њега прави велики број лекова и препарата.
- Користи се за побољшање имунитета, добар је антиреуматик, побољшава крвни притисак, снагу срчаног мишића, користи се за лечење многих болести као што су мултипле склероза, Паркинсонова болест, а веома је и добар регенератор па се користи у козметици - појашњава он.
Помоћу ова 4 КОРАКА проверите да ли имате ЛАЖНЕ ДИНАРЕ у новчанику
Богдановић, међутим, каже да није лако постати успешан произвођач апитоксина, јер је посао мукотрпан и спор, те у најидеалнијим условима, са најјачим друштвима, у току једне сезоне може да се скупи пет грама отрова по кошници. С друге стране, законом у Србији нису регулисани ни производња ни промет пчелињег отрова.
- Сезона скупљања отрова траје само три месеца, од априла до почетка августа, док су "летње" пчеле активне, док се "зимске" не смеју третирати, јер могу да угину. За један грам отрова потребно је да 90.000 пчела убоде плочу. Тако да ја, рецимо, од 130 кошница не могу више од 150 грама отрова да направим - прича Богдановић, један од ретких пчелара у Србији који се бави производњом апитоксина.
Председник Удружења пчелара у Сврљигу Топлица Ђорђевић појашњава да у ову производњу пчелари улазе опрезно, без обзира на то што је продукт скуп, али и да се нада и законској регулативи како би се труд исплатио.
- Ово су тек почеци, тек мали број пчелара се бави производњом пчелињег отрова, али то може бити веома уносан посао, јер се за 100 грама може добити и до 7.000 долара. Међутим, законски код нас нису регулисани ни производња ни промет пчелињег отрова, па је продаја отежана - каже председник Удружења које броји око 9.000 кошница.