КИША УДАРИЛА И НА ЏЕП! Јесење време СМАЊИЛО РОД, СКАЧУ ЦЕНЕ воћа и поврћа
Хладни и кишовити дани, који су се у континуитету заређали од 10. априла, значајно су утицали на велики број пољопривредних врста, пре свега на пролазак појединих фаза њиховог раста и развића, као и на појаве проузроковача болести.
За само 24 сата на подручју Војводине пало је онолико кише колико би иначе пало у току три четвртине месеца. Због временских услова, последице ове године осетиће паприка, парадајз, краставац, диње, лубенице, малине... Ипак, одређеним повртарским врстама одговарају обилне падавине и релативно ниска температура у јутарњим часовима, те њихови произвођачи неће имати проблема, истакао је професор Пољопривредног факултета Жарко Илин.
Колико кошта свадба у Србији? Ово је тачна рачуница, а младенци на крају "ТРЉАЈУ БРАДУ"
"Хладно, али стандард": Време је да коначно сазнате ИСТИНУ о Шведској!
Ово МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ ако купујете стан: Ево како да проверите КВАЛИТЕТ свог будућег дома (ФОТО)
Количина од око 200.000 тона укупног воћа у нашој земљи биће смањена због града и кише, каже професор Пољопривредног факултета Зоран Кесеровић.
Стручњаци истичу да до значајнијих несташица воћа и поврћа неће доћи, али ће смањење њиховог броја свакако утицати на њихову цену, а самим тим и на џепове купаца. Такође, трошкови финансијских улагања ће се повећати, посебно када се ради о заштити биља.
МАТУРА КОШТА ВИШЕ ОД СВАДБЕ! Ево колико новца треба родитељи да издвоје за "испит зрелости" своје деце
СВИЊЕТИНА ПОСКУПЉУЈЕ 40 ОДСТО ЗБОГ КИНЕЗА! Чекају нас ПОТРЕСИ на тржишту меса, погледајте СКОКОВЕ ЦЕНА
Ако нисте подизали бесплатне акције на рачуну имате 10.000 динара, а сада стиже ЈОШ НОВЦА
Поред одређених врста воћа и поврћа, падавине и ниска температура не одговарају ни пољопривредним усевима, посебно пшеници, кукурузу и уљаној репици, док много влаге одговара соји, сунцокрету и шећерној репи. Откако постоје мерења па до данас, у нашој земљи највећа дневна количина падавина регистрована је 10. октобра 1955. године у Неготину - 211,1 милиметара по квадратном метру, док је накишовитија година била 1937. када је измерено чак 1.324,5 милиметара падавина у Лозници.
