МАРЖЕ У СРБИЈИ: ТРГОВЦИ нас ДЕРУ на БЕБИ-ОПРЕМИ и на ГАРДЕРОБИ

Најниже су марже на основне животне намирнице

Иако трговци строго крију марже у разговору са неколико инспекција различитих министарстава сазнали смо колико оне износе. Како тврде наши извори, најниже марже су на основне животне намирнице, од пет до 10 одсто.

- Најмањи износ од пет одсто углавном се односи на производе који су на акцији. Са тих пет одсто трговци не могу да покрију ни основне трошкове, и ту немају зараду - објашњава наш извор. 

За највећи број намирница трговачке марже износе око 20 одсто. А ту спадају сухомеснати производи, сиреви, кондиторски производи, сокови, кафа, воће, поврће, замрзнута храна. Слична маржа, у просеку од 20 одсто, важи и за кућну хемију, детерџенте за веш и судове, тоалет папир, пасте за зубе, средства за чишћење и друго.

- Када се ради о луксузнијој храни или пићу, марже иду и до 40 одсто. За гардеробу су такође високе, од 30 до 40 одсто, и то за класичну одећу и обућу која није посебно квалитетна. Код оне маркиране марже иду и до 60, односно 70 одсто. Слично важи и за беби-опрему, која је у нашој земљи изузетно скупа - кажу наши саговорници.

Према њиховим речима, занимљиво је да, рецимо, марже на парфеме у маркетима износе од 30 до 40 одсто, а у специјализованим радњама (парфимеријама) и 60 одсто. Бела техника углавном има исте марже као за гардеробу, од 30 до 40 одсто.

- За екстралуксузне увозне аутомобиле нико не зна колика је маржа. У неким случајевима иде и до 100 одсто, па и више. То је ипак специјална роба, прода се по један примерак и обично се на њу чека или постоје листе купаца. Често на такве аутомобиле маржа нема лимит - открива наш извор.

Иначе, како су нам објаснили, марже се разликују од једног до другог трговинског ланца, а другачији су и износи за исту робу у малим радњама.

- Чест случај је и да су марже једног производа у истом ланцу супермаркета различите и да зависе од продајног места, потражње и сличних ствари - наводе наши саговорници.

Марже не представљају чист добитак трговаца 

Њима се покривају плате, трошкови које имају у пословању, као и добављачи. Тако да провизија, као чиста зарада трговаца, улази у оквир марже.

Економиста Саша Ђоговић истиче да је уобичајено да производи који се више купују имају мању маржу и обрнуто.

- Грађани ређе пазаре луксузну робу, тако да није спорно што је маржа на њу велика - констатује Ђоговић.

Према његовим речима, цене, а самим тим и марже, слободно се формирају на тржишту, мада и ту може бити изузетака.

- Трговци могу међусобно прећутно да се договоре о цени неког производа - наводи Ђоговић.