Срби поједу ТРЕЋИНУ ОНОГ ШТО ЗАРАДЕ: Највише новца трошимо на храну, а ево какво је СТАЊЕ КОД ЕВРОПЉАНА
У ЕУ се на храну у просеку у прошлој години трошио 1.861 евро по становнику, а у Србији 926 евра
Домаћинства су прошле године у Србији просечно трошила 64.500 динара. Највише новца иде на храну. Ситуација у ЕУ је другачија - домаћинства највећи део буџета троше на режије. Због чега је то тако и да ли се са степеном богатства једне земље то мења?
Држава подстиче пољопривредну производњу: На хектар земљишта порез само 13 динара
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА СВЕ ПЕНЗИОНЕРЕ: Од 1. јануара пензије веће и до 5400 динара
Будимка почиње да ради, произвођачи воћа из Пожеге и околине једва чекају старт
У Србији се поједе и попије трећина свега што се заради, по чему је Србија међу рекордерима у Европи. На храну су од Срба мање трошили само становници Бугарске, Турске и Македоније. У ЕУ се на храну у просеку у прошлој години трошио 1.861 евро по становнику, а у Србији 926 евра. Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије објасио је да поред разлика у платежној моћи, постоје и културолошке разлике, односно другачије потрошачке навике.
У ЕУ се три пута више троши на ресторане и хотеле, каже Малиновић и наводи пример Италије, где се просеку један или ниједан оброк припрема у кући, а два у ресторанима. У Србији се троши готово исто на алкохолна пића и дуван као и у ЕУ, а Малиновић указује на чињеницу да у Србији више пића конзумирају код куће него по кафанама, наводећи пример слава и других културолошких разлика.
- Што се тиче слободног времена, грађани ЕУ троше три пута више за културу и рекреацију, што не значи да грађани Србије према томе немају квалитетан однос - чак се може рећи супротно - сматра Малиновић.
Суштина је, објашњава, да су цене у областима културе и рекреације знатно ниже него у ЕУ.
У земљама Европске уније највећи проценат новца одлази на становање и рачуне, 24 одсто. Малиновић каже да у Србији, као и у неким земљама ЕУ, млади касно заснивају домаћинство, док се на пример у скандинавским земљама осамостаљују одмах после пунолетства.
Такође, како додаје, млади у Србији желе да што пре стекну некретнину, док је у ЕУ филозофија промењена и млади се све више опредељују за ренту. Зато су трошкови изнајмљивања већи и доминирају у укупним трошковима, истиче Малиновић.
Упитан да ли ће се структура трошкова мењати са повећавањем плата, Малиновић сматра ће се више издвајати за слободно време, а мењаће се и потрошачке навике, као на пример чешће конзумирање оброка ван куће.
Указује на пример бројних "експрес ресторана" који се појавили у Београду последњих година.
Држава ДАЈЕ БЕСПЛАТНО ОСИГУРАЊЕ УСЕВА: Због чега ратари не користе ту олакшицу?
"НЕЋЕ БИТИ ЕНЕРГЕТСКЕ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ" Ђурић одговорио прљавим покушајима Приштине да УКРАДУ СРПСКУ ИМОВИНУ
ПИТАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ПЛАШИЛО МНОГЕ: Вучић открио шта ће бити са милион и по возила у Србији која имају еуро 3 моторе
НОВИ УСЛОВИ ЗА ПЕНЗИЈУ У 2020. Мушкарце чека једна промена, али за жене је ситуација ПОТПУНО ДРУГАЧИЈА (ФОТО)
СТАНОВИ СВЕ СКУПЉИ И СКУПЉИ: Ево колико коштају некретнине у Београду и градовима Србије!
