Све више плантажа ОВЕ БИЉКЕ у нашој земљи: Посао сезонски и веома исплатив, ЗАРАДА МОГУЋА И ОД ПРЕРАДЕ (ФОТО)
У околини Ваљева до скоро шипурак се брао у шумама и уз путеве, од пре неколико година гаји се на плантажама, а највећу у селу Мрчић има породица Продановић.
Када би произвођача било више и када би било додатних подстицаја, верују да би им и далека тржишта била отворена.
Плантажни шипурак на два хектара у Мрчићу код Ваљева Александар Продановић засадио је пре шест година. Уз примену агротехничких мера и повољне временске услове принос је око четири тоне или четири килограма плода по грму. Сви чланови породице ангажовани су у време бербе.
Са Ердоганом стиже преко 100 ПРИВРЕДНИКА - Десиће се оно у шта нико није веровао, а од КЉУЧНОГ ЈЕ ЗНАЧАЈА ЗА СРБИЈУ
Аутопут Подгорица - Колашин: Кинески радник заради скоро 5.000 евра, а знате ли колико црногорски?
СПАКОВАЛИ КОФЕРЕ И ВРАТИЛИ СЕ У СРБИЈУ: Упознали се у Јужној Африци, а данас живе на селу и баве се ОВИМ послом
- С обзиром да је то породичан бизнис, онда гледамо да сви будемо укључени у то, и ја , и деца колико год можемо и колико нам време и обавезе допуштају - каже Оливера Продановић, Александрова супруга.
Цена свежег шипурка у Ваљеву је 100 динара по килограму. Продановићи су се определили за производњу зимнице, јер је исплативије. Од плодова дивље руже прави се каша, која кошта 100 динара по литру, док је тегла правог, домаћег џема 300 динара.
- Разлика сама између каша и џема је у томе што каша када иде у даљу продају, она мора да се конзервира. Значи, она садржи у себи конзерванс, док џем када се производи, конкретно ја га производим без конзерванса, само уз додатак шећера и лимунске киселине - каже Александар Продановић.
Продановићи припремају и ајвар од печених паприка и плавог патлиџана, који такође гаје на свом поседу.
- Важно је пратити ту домаћу рецептуру, по рецептима наших бака. Радимо од сто посто природног, печена паприка, плави парадајз печен, то се прерађује, то све жене раде - каже Миломирка Ранковић из Ваљева.
Александар Продановић планира да убудуће смањи количине ајвара који припрема у корист џема и каше од шипурка.
- Пошто ја имам и остале пољопривредне културе од поврћа до воћа, шипурак ми је, ипак, најисплативији и захтева ми најмање радне снаге и што се тиче саме њиве и што се тиче касније прераде. Могућности што се самог шипурка тиче су веома велике - каже Алексдандар Продановић из Ваљева.
Међутим, код производње шипурка не могу да се остваре никакве субвенције, зато што се он не налази на листи ни лековитог биља, ни воћа код Министарства пољопривреде, каже Александар.
КАКО ПОСТИЋИ ДОБРУ ЦЕНУ МЛЕКА У СРБИЈИ? Ово су кључни фактори за НАЈБОЉУ производњу
Држава ЗБОГ ГРАЂАНА ушла у клинч са ММФ-ом: ПОЗНАТО ДА ЛИ ЋЕ СЕ МЕЊАТИ ЦЕНА СТРУЈЕ
БРЖЕ И БЕЗБЕДНИЈЕ: Погледајте где ће се "Милош Велики" повезати са Београдом
Додаје да су неке општине као што су Нови Пазар, Сјеница и Тутин изашле у сусрет произвођачима шипурка и донирале бесплатна средства за наводњавање.
Плантажни шипурак селекционисан је од дивљег да би плод био меснатији, са мање семенки, а грм са мање бодљи. Александар Продановић гаји две сорте које за брање не стижу у исто време, а намерава да уводи и нове. Истиче да је посао сезонски, али је исплатив и перспективан.
КАКО ЈЕ НАСТАО ГАСТАРБАЈТЕР? Тог октобра 1968... (ВИДЕО)
