Да ли је ово посао будућности? Слободан од ружарства зарађује месечно ДВЕ ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ, а тек је на почетку

Слободану Џагићу (23) у правом смислу речи цветају руже већ две године. По завршетку Средње пољопривредне школе у Шапцу, смер хортикултура, одлучио је да се посвети занату за који се образовао, верујући да то може бити уносан бизнис и данас пристојно живи гајећи руже на комаду земље свог прадеде.

- Иако већ трећа генерација породице живи у граду, ја сам волео село и још као дечак замишљао сам да ћу се вратити овде, где је мој прадеда, познати калемар, производио саднице шљива, крушака, трешања, кајсија, дуња и ораха – прича Слободан, сада већ успешан ружар.

Ружарство којим се бави, исплати се у Србији, без обзира да ли је реч о резаном цвећу или садницама које углавном заврше у извозу.

Слободан снабдева Шабац и Руму, а планира да прошири тржиште на Сремску Митровицу, Лозницу и Београд.

- Не могу да произведем колико могу да продам. Ово је посао од ког сваког дана и целе године стиже новац. До првих прихода потребан је комад земље и улагање од око 3.500 евра. Пластеник кошта 2.000 евра, за саднице је потребно око 1.000 евра и још око 500 евра за средства за одржавање и прехрану. У првој години с епокрију трошкови, а већ у другој се могу очекивати две просечне плате. Даље све зависи од способности – истиче млади цвећар.

Додаје да је у првој години засадио 1.300. садница ружа.

- Убрзо сам проширио, тако да сада имам 3.300 садница које режем. Почетком ове године засадио сам још 3.000 које ћу ускоро калемити, како бих догодине имао 6.300 – објашњава Слободан.

Он је подигао 2 пластеника знајући да само тако може добити врхунски квалитет.

- Када су руже у пластенику, оне су заштићене од кише и ветра. Делују неговано и имају дуже дршке. Та роба има свог купца и код такве производње нема великог шкарта – објашњава он.

Слична зарада је и од садница ружа. Да би се производиле, садница ружа на 50 ари, потребна је подлога за 25.000 садница, која се у првој години поставља на 25 ари јер је реч о двогодишењм циклусу прозводње и она кошта око 750 евра. Системза заливање пола хектара, који остаје трајно у просеку око 500 евра. У првој години ради се калемљење које је око 600 евра. За фрезирање и окопавање још око 200 евра. Зарада се остварује у јесен наредне године.

Производња је око 15.000-20.000 ружа за продају. Минимална цена на велико је 40 до 50 центи, што је око 6.000 – 7.000 евра. Када се одузму улагања, за две године остаје између 4.000 и 5.000 евра.

Процењује се да Србија годишње прозведе око 8 милиона садница ружа. Готово петину гаје мештани Липолиста код Шапца. Саднице руже се овде производе на око 30 хектара, а узгаја их 15 домаћинстава.

У ружичњаку Милана Топаловића цвета око 200.000 пупољака које негује већ трећа генерација. Шест хекатара обрађује за ову намену да би сваке година имао прозводњу.

Главно тржиште им је Русјиа, где извозе половину производње. Остатак иде у бивше југословенске републике, Пољску и у друге европске земље. На пољима у овом крају има око 300 различитих сорти.