ОТИШЛА ДА НАЂЕ ПОСАО И ШОКИРАЛА СЕ: Исповест Српкиње која је покушала да се запосли у Шведској
Две године је радила као архитекта у Србији за 25.000 динара, а онда је одлучила да остави све и пође на неко боље место.
- Решила сам да окушам срећу "преко гране“ и потражим посао у некој од "обећаних земаља". Избор је пао на Стокхолм, а ја сам резервисала авионску карту и отишла код колегинице са факултета која је пронашла посао у престоници Шведске - започиње своју причу ова Српкиња.
Странци на Србе гледају као на неког ко зна за шта живи и ко има времена и за себе и за пријатеље и за излазак, али ова Београђанка тврди да је то тако за оне који немају посао.
ДАНИЈЕЛА ЈЕ НАШЛА ПОСАО У ФРАНКФУРТУ: Није вам довољна диплома и није онако како сви причају!
- Увек су ме нервирале изјаве људи који немају појма како је тешко преживети у Србији од месеца до месеца, када вам на рачун легне једва 200 евра. И ту "привилегију" имају само појединци који су имали среће да нађу некакав посао. Међу њима сам и ја, мада себе не сматрам срећницом...
Када се напокон нашла у престоници Шведске, прво што је помислила било је: много је хладно. Узела је мапу и кренула у потрагу.
ПОЖЕЛЕЋЕТЕ ЊИХОВУ ПЛАТУ: Раде у Србији и зарађују стотине хиљада динара, ево и на који начин!
- Сваког дана обилазила сам други део града. Имала сам списак фирми, бироа и агенција које желим да посетим и оставим ЦВ. У сваком случају, сви су ме дочекали раширених руку! Нисам могла да верујем! Не само да су ме пустили унутра, већ су ме дочекали са осмехом, неки ми понудили кафу, сок... Причали су са мном и посветили ми своје драгоцено време! - прича она.
Након првог дана потраге, имала је још јачу жељу да заувек оде из Србије.
- Када бих на улици питала некога да ми помогне да пронађем адресу, сви су ми излазили у сусрет. И када нису знали где се нешто налази, вадили су своје телефоне и на мапи ми објашњавали како да стигнем до жељеног места. Били су љубазни и насмејани.
За тих седам дана, колико је боравила у Шведској, обишла је неколико десетина фирми и бироа, оставила своју биографију и одлучила да се пресели првом приликом.
СЕТИЛИ СЕ ЧЕГА НИКО НИЈЕ: Развили су бизнис на селу и НАПРАВИЛИ ЧУДО!
- Након повратка у Србију, схватила сам да смо деценијама (ако не и стотинама година) удаљени од еманциповане Европе и да прво треба да научимо да поштујемо једни друге као људска бића. После пар недеља, добила сам и прве мејлове из Шведске. Не бих да баксузирам, али можда ми се срећа коначно осмехне...
Текстове на сличну тему можете прочитати ОВДЕ.
