ОВО СУ ПОСЛОВИ КОЈИ СЕ ПЛАЋАЈУ "СУВИМ ЗЛАТОМ" Дефицитарна занимања у Србији - све веће потребе
Послодавци у Србији најтеже долазе до занатлија, иако ти послови понекад доносе добру зараду.
Интересовање за занимања која подразумевају ниже квалификације и даље је мало, а потребе су све веће. Један од разлога могло би да буде општеприхваћено мишљење да се за занатлије школују они који немају алтернативу.
СВЕ ВЕЋА ПОМАМА ЗА ОВИМ ПОСЛОМ У СРБИЈИ! Сво који прођу обуку ОДМАХ нађу посао, плата већа од 1.000 ЕВРА
Посао добио још 21 становник Велике Плане: Захваљујући помоћи Општине и Националне службе за запошљавање
ОВО СУ ЛОШИ МЕНАЖДЕРИ Ових пет одлика учиниће да људи беже од њих
Занатска занимања у нашој земљи годинама су дефицитарна. Са друге стране, потребе за том врстом услуга све су веће.
- Имали смо ситуацију пре два месеца, када је један послодавац понудио зараду од чак две хиљаде евра и могућност становања уколико кандидат није из Београда - само из разлога што је био у великој немогућности да попуни то радно место - наводи Милош Турински из Инфостуда.
Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије каже да сваки десети послодавац запошљава занатлије.
- И готово сваки од тих послодаваца има озбиљних проблема да пронађе занатлију који му је потребан - истиче Павловићева.
На тржишту послова који не захтевају висок степен стручне спреме, најтеже је доћи до радника из области угоститељства и грађевине, али и неге и лепоте.
- Сада мало мање, преко лета је то био драматичан проблем, сада смо се са конобарима стабилизовали, али и даље је проблем са куварима. Тренутно, шеф кухиње, то јесте мало лична ствар, али човек има 135.000, што су за Србију добри услови - каже угоститељ Војин Цуцић.
Фризерка Верица Ђурђевић каже да, уколико је неко "комплетан", у том послу може да заради од 80.000 до 100.000 динара.
- Ја тражим две године комплетног радника и не могу да нађем. Посла има - тврди Ђурђевићева.
Ситуација се окренула у корист заната
При избору школовања млади све чешће уписују факултете и опште смерове, мислећи да ће лакше доћи до посла. Међутим, ситуација се окренула у корист заната.
- Веома мали број младих се образује за занатлије, јер се занат још увек код нас перципира у негативној конотацији, у смислу да су занатлије они људи који се за то школују јер немају неку алтернативу - указује Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије.
Директорка Угоститељско-туристичке школе Јелена Шалипуровић каже да ту образовну установу похађа 1.100 ученика.
- Главни разлог што се уписују код нас је та нека љубав према кулинарству, туризму, посластичарству, угоститељству - наводи Шалипуровићева.
Ученици кажу да је та школа била њихов избор, између осталог, и због тога што могу да повежу школовање и праксу. Посла ће, сигурни су, бити - било у Србији или у иностранству.
Дуалним образовањем обухваћен је велики број школа где је обавезна и практична настава, па ђаци имају прилику да занат и боље и брже науче.
