OVO SU POSLOVI KOJI SE PLAĆAJU "SUVIM ZLATOM" Deficitarna zanimanja u Srbiji - sve veće potrebe
Poslodavci u Srbiji najteže dolaze do zanatlija, iako ti poslovi ponekad donose dobru zaradu.
Interesovanje za zanimanja koja podrazumevaju niže kvalifikacije i dalje je malo, a potrebe su sve veće. Jedan od razloga moglo bi da bude opšteprihvaćeno mišljenje da se za zanatlije školuju oni koji nemaju alternativu.
SVE VEĆA POMAMA ZA OVIM POSLOM U SRBIJI! Svo koji prođu obuku ODMAH nađu posao, plata veća od 1.000 EVRA
Posao dobio još 21 stanovnik Velike Plane: Zahvaljujući pomoći Opštine i Nacionalne službe za zapošljavanje
OVO SU LOŠI MENAŽDERI Ovih pet odlika učiniće da ljudi beže od njih
Zanatska zanimanja u našoj zemlji godinama su deficitarna. Sa druge strane, potrebe za tom vrstom usluga sve su veće.
- Imali smo situaciju pre dva meseca, kada je jedan poslodavac ponudio zaradu od čak dve hiljade evra i mogućnost stanovanja ukoliko kandidat nije iz Beograda - samo iz razloga što je bio u velikoj nemogućnosti da popuni to radno mesto - navodi Miloš Turinski iz Infostuda.
Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da svaki deseti poslodavac zapošljava zanatlije.
- I gotovo svaki od tih poslodavaca ima ozbiljnih problema da pronađe zanatliju koji mu je potreban - ističe Pavlovićeva.
Na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže je doći do radnika iz oblasti ugostiteljstva i građevine, ali i nege i lepote.
- Sada malo manje, preko leta je to bio dramatičan problem, sada smo se sa konobarima stabilizovali, ali i dalje je problem sa kuvarima. Trenutno, šef kuhinje, to jeste malo lična stvar, ali čovek ima 135.000, što su za Srbiju dobri uslovi - kaže ugostitelj Vojin Cucić.
Frizerka Verica Đurđević kaže da, ukoliko je neko "kompletan", u tom poslu može da zaradi od 80.000 do 100.000 dinara.
- Ja tražim dve godine kompletnog radnika i ne mogu da nađem. Posla ima - tvrdi Đurđevićeva.
Situacija se okrenula u korist zanata
Pri izboru školovanja mladi sve češće upisuju fakultete i opšte smerove, misleći da će lakše doći do posla. Međutim, situacija se okrenula u korist zanata.
- Veoma mali broj mladih se obrazuje za zanatlije, jer se zanat još uvek kod nas percipira u negativnoj konotaciji, u smislu da su zanatlije oni ljudi koji se za to školuju jer nemaju neku alternativu - ukazuje Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Direktorka Ugostiteljsko-turističke škole Jelena Šalipurović kaže da tu obrazovnu ustanovu pohađa 1.100 učenika.
- Glavni razlog što se upisuju kod nas je ta neka ljubav prema kulinarstvu, turizmu, poslastičarstvu, ugostiteljstvu - navodi Šalipurovićeva.
Učenici kažu da je ta škola bila njihov izbor, između ostalog, i zbog toga što mogu da povežu školovanje i praksu. Posla će, sigurni su, biti - bilo u Srbiji ili u inostranstvu.
Dualnim obrazovanjem obuhvaćen je veliki broj škola gde je obavezna i praktična nastava, pa đaci imaju priliku da zanat i bolje i brže nauče.
