ИСТОК ТРАЖИ НОВЕ САРАДНИКЕ: Погледајте шта проверава на Фејсбук профилима кандидата пре запошљавања
Америчко-српска компанија Фраме запослиће до краја 2017. године 50 људи, а тим поводом разговарали смо са Истоком Павловићем који нам је открио на основу којих критеријума, поред стручности, бирају нове сараднике, како изгледа њихов радни дан, али и шта би данас променио да почиње каријеру од нуле.
Људи у Србији имају обичај да омаловажавају успех софтверских производа. Имате људе који говоре како би они направили Твитер за један дан, а Фејсбук за недељу дана. И то јесте тачно, у теорији. У пракси, прави изазов је скалирање за милионе захтевних корисника. Свако зна да направи пицу код куће. Али да направите фирму која ће да доставља у целом граду пицу за мање од 30 минута, то је озбиљан проблем. Фраме ради са најозбилнијим светским компанијама као што су Adobe, ХП и Аутодеск. Ту је изузетно комплексно направити да све то ради за стотине хиљада људи.
Фраме тренутно има 45 запослених. Основна разлика је што се овде ради нешто смислено. Већина програмерских послова у Београду су неки оутсоурцинг, базе података, рад на неком опскурном делу великог система, и људи немају утисак да праве нешто што утиче на свет и живот око нас. Можда су то добро плаћени послови, али су досадни. У Фрејму људи раде нешто заиста смислено и креативно, дизајнирају производ који користе милони људи широм света, а плата је једнако висока као и у "досадним" фирмама, плус људи имају акције. То све заиста није типично за Србију. Ми ћемо запослити још 50 нових људи до краја следеће године, погледајте код нас на сајту послове.
Може се почети бизнис и из Србије, али ако дође до неког већег успеха, увек је добро повезати се са инвеститорима из Силицијумске долине, јер је тамо центар света за ове ствари. Ако имате добар производ, инвеститори нису проблем. Али овде сам видео пуно започетих пројеката који једноставно нису добре идеје. Морате да пратите и читате мало више шта је људима потребно. Тешко је одавде направити такозвану цонсумер апликацију као што је Инстаграм. Увек је боље да то буде нешто конкретно, за шта ће одмах људи почети да вам дају новац.
Да не радим ништа са било којом фирмом из Србије. Не мислим на фирме као што је Фраме, него на оне које и даље виде маркетинг као некакав непотребни трошак, где позиција маркетинга у фирми често постоји само зато да би имали оправдање да ту запосле неку добру рибу.
То је све једно велико блато у које сам више пута заглибио, али брзо побегао. Овде тек треба да дође једна нова генерација млађих бизнисмена који разумеју дигиталне медије и који малтене цео бизнис заснивају на томе, и само ће такви пројекти бити успешни.
Ја то рекао? Хм, не сећам се. У сваком случају, променило се то, све је више "људи са нета" који су постали популарни, погледајте само клинце са YouTuba у последњих пар година. Ја вам гарантујем да су за тинејџере до 20 година они веће иконе и богови од било које ТВ звезде. Људи кажу "срамота што наша деца гледају reality и старлете", али у пракси reality емисије гледају маторци. Клинци имају своје звезде на YouTubu и лове Покемоне. Али не зове се то више "блогерска заједница, јер сад има много више online медија који нису блогови, и није то више заједница у смислу да се сви знају.
Има овде пуно људи који се "баве компјутерима" и некаквим webom. Али, када се деконструише све, то су најчешће људи који раде неке послове који нису толико комплексни. Још већи проблем је што и људи који су врхунски програмери (у жаргону кажемо "убице"), седе и раде неке досадне оутсоурцинг послове, а у себи имају капацитета за много више. Мислим да код нас људи могу да науче заиста много, више него у било којој домаћој ИТ компанији. Ми смо некако идеална одскочна даска за људе који хоће да направе свој стартуп.
Ми имамо нешто што се зове "company цултуре". Колико год то била извикана фраза, стварно је битно да се људи уклапају у неку културу наше компаније. То је неки начин размишљања, поглед на свет, и то је пресудно за добар тимски рад. Ја отворим профил кандидата, и ако видим да прати нпр. Масхабле или Reddit, ВентуреБеат, или The Next Web, знам да се вероватно уклапа у company цултуре.
То јесте изазов, и зато данас стартупи успевају да направе нешто што не могу велике компаније. Велике компаније су троме, покрећу се споро као огроман танкер. Зато се дешавају дисруптивне иновације попут Убера - јер неколико људи може да изведе сулуде ствари на које велике компаније и не помишљају.
Раније сам ретвитовао хејтере и лајковао им коментаре, било ми је то забавно. Сад сам и то престао, постали су досадни. Постоји један цитат који објашњава све: "Знате ли за неког хејтера коме иде боље од вас? Не знам ни ја."
