МИХАЈЛОВИЋ: У Србији је до сада издато више од 1.600 енергетских пасоша

- Пред нама је још много посла када говоримо о зеленој градњи. Мислим да смо као држава донели сву потребну регулативу и створи услове за зелену радњу, део је био у енергетици, а део у грађевинрству - рекла је Михајловић.

Она је навела да енергетске пасоше треба да имају не само нове већ и старе зграде које се реконструишу.

- Као друштво још нисмо почели да размишљамо шта значи зелена градња. То не значи само испоштовати стандарде већ и квалитетнији зивот и мању потрошњу ресурса и очување средине у којој живимо -  рекла је Михајловић.

Како каже, изградња једне зграде у зеленој градњи је пет одсто јефтинија у односу на изградњу обичне зграде, а истовремено штедимо најмање 20 до 50 струје, штедимо и 40 одсто воде и 70 одсто отпада. Она је подсетила да држава има и Фонд за енергетску ефикасност и да ће он у наредном периоду унапредити оно зелену градњу. Она је рекла новинарима да треба да учимо од оних који су у тој области напредовали брже од нас.

- Треба да пошаљемо поруку да су САД пријатељ и партнер у нашим билатералним и економским односима, као и Италија и друге земље ЕУ. Да видимо како наши односи у овом сегменту да буду још бољи, желимо да имамо што боље услове пословања. Заједно смо радили са америчком амасадом на издавању грађевинских дозвола -  нагласила је Михајловић.

Трошимо више енергије него ЕУ

- У Србији се троши три пута више енергије по метру квадратном него што то ради просечан становник у ЕУ - навела је Михајловић.