ОД ПОЧЕТКА КРИЗЕ ПРОШЛО 100 ДАНА: Ево како су наше компаније прошле у борби против "епидемиолошког удара" на привреду
Најпопуларније екстерне мере подршке биле су бесповратна средства по запосленом и мораторијум на кредите
Сто дана након формалног почетка главног удара кризе у привреди, изазване пандемијом Covid-19, потврђују да се пред нашим очима дешавао и почетак дубинских промена тржишта у региону и на глобалном нивоу, оцењује водећи партнер у консултантској кући "Гленфиелд Training&Consulting" - Гојко Вучинић.
Домаћи винари и виноградари на сајту Градских пијаца
Воћари из Тополе ПРОВЕРАВАЈУ КВАЛИТЕТ ПЛОДА ЛЕЊИРОМ: Берба ће се упркос протесту обавити (ФОТО)
"ШТА ЋЕМО ДА РАДИМО, ОД ЧЕГА ЋЕМО ДА ЖИВИМО": Вучић никад искренији о затварању земље због короне
- Резултати наших истраживања показују да је две трећине анкетираних привредника искусило умерено или значајно смањење прихода у претходном периоду и да су најпопуларније екстерне мере подршке биле бесповратна средства по запосленом и мораторијум на кредите, а интерне смањење оперативних трошкова - каже Вучинић.
Четвртина анкетираних искористила је све мере државног пакета помоћи, а на дуже стазе, половина привредника препознаје продајне активности и канале дистрибуције као област пословања која ће претрпети највише промена.
Процењени ефекти пада тражње на глобалном нивоу су у марту били већи од 200 милијарди долара, међутим, нису сви привредни сектори једнако погођени, а с обзиром на то да је реч о проценама с почетка кризе, за очекивати је да ће се овај износ вишеструко надмашити до краја године.
У овај збир улазе и сектори који су највише погођени попут туризма, угоститељства и путничког саобраћаја, али и привредне гране телекомуникација, фармације, ИТ и здравствених услуга, који су имали раст прихода, тако да је на "мезо" (средњем) нивоу ситуација нешто разуђенија.
- На микро нивоу, или на нивоу привреде у Србији, јасно закључујемо да су и на секторском нивоу компаније имале различите ефекте, који су доста зависили од одлука менаџмента у кризној ситуацији и одабраних пословних тактика. Према резултатима наших истраживања тек 15 одсто привредника је имало припремљене формалне планове за кризну ситуацију, док је 68 посто осетило пад прихода - истакао је Вучинић.
Он сматра да се у тако заоштреним околностима јасно профилишу привредници који су успешно применили непосредне краткорочне мере предузете у циљу непосредне одбране и очувања основних ресурса и ликвидности.
То им је омогућило да се, након консолидације одбране, концентришу на офанзиву и како би повратак тражње дочекали спремни и јачи, а на средњи рок прилагодили сопствени бизнис модел измењеној реалности.
- И ту се, заправо, прави сва разлика, и управо су примењене менаџмент одлуке у ових сто дана пресудно утицале и на ефекте кризе на нивоу појединачних компанија - изјавио је Вучинић.
UNIQA путно осигурање са додатним покрићем за COVID-19
Ево шта да урадите ако вам роба КУПЉЕНА ОНЛАЈН не стигне на време!
ОСНОВАО СОФТВЕРСКУ ФИРМУ СА САМО 119 ДОЛАРА У ЏЕПУ: Ово су четири савета милионера како да се обогатите!
Највећи турски град предњачи: Истанбул има већи БДП од осам европских земаља!
