Банке највише "деру" на ДОЗВОЉЕНОМ МИНУСУ: 360 динара КАМАТЕ на сваку "хиљадарку"
Главно оправдање банкара да се ради о најризичнијој позајмици
Најскупља банка у Србији, када је реч о дозвољеном минусу, зарачунава грађанима чак три пута већу камаптну стопу од званичне казнене затезне каматне стопе у нашој земљи. Тако корисник за ову позајмицу годишње банци плаћа 360 динара на сваких 1.000 динара минуса, док ће за кашњење у намиривању рачуна за комуналије, на пример, платити казнених 112,5 динара на неплаћену хиљаду.
Прочитајте и:
Главно оправдање овдашњих банкара је да је реч о најризичнијој позајмици, иако се она најчешће одобрава у висини од свега једне месечне плате или пензије. Потенцијални губитак за банку је немерљиво мањи него код било ког другог кеш кредита, поготово што су и минуси обезбеђени меницом и административном забраном на плату баш као и сваки други готовински зајам. Зато, правдање заштитника банака у овом случају "не пије воду".
Удружење банака Србије (УБС), чак, иде и корак даље. Специјалиста за пословање са становништвом овог удружења међу разлозима који дозвољене минусе чине "високоризичним производом" наводи и следећи:
Контрола Пореске управе по ЦЕЛОЈ Србији: Привремено затворено више од ПОЛОВИНЕ објеката
- Без обзира на то да ли клијент користи дозвољени минус или не, банка има трошкове ангажовања средстава - кредит је расположив, али се не повлачи - и самим тим има трошкове пасивне камате на расположива средства - истиче он.
То би, практично, значило да банка клијенту који има одобрен минус, а не користи га, плаћа камату, као на штедњу. Ово не само да није тачно - јер не постоји корисник текућег рачуна коме је банка на стање једнако нули приписала неколико динара камате, него то не чини ни када на рачуну имате позамашан "плус".
Та такозвана камата по виђењу, или камата на неорочену штедњу, коју су банке својевремено давале клијентима којима новац лежи неискоришћен на рачуну је углавном - укинута. Па се динарски рачуни у Србији воде као бескаматни, и банка на износ средстава на њима не обрачунава нити приписује камату. А камоли да банка плаћа камату неком клијенту који је у минусу "само" 10.000 динара, а дозвољено му је да буде 40.000.
Из УБС истичу да банке минус нуде у стандардним пакетима приликом отварања и вођења текућег рачуна грађана, да се углавном одобрава по скраћеној и поједностављеној процедури, и тврди да банке "не узимају реална обезбеђења већ је гаранција да ће се минус покрити стални прилив на рачун корисника".
Министарка Кубуровић најавила Е-СУДОВЕ за месец дана: Странке више неће морати да долазе у судове
- Дозвољени минус је прилично непредвидив банкарски производ како у погледу износа, момента повлачења и рока коришћења, тако и у погледу његовог враћања јер зависи од уредности прилива који долазе на рачун. Тако високе камате покривају висок ризик ненаплативости ових кредита, скупе изворе његовог финансирања, као и трошкове ангажовања средстава без обзира на то да ли се кредит користи или не - истичу у УБС.