БАНКЕ ОФОРМИЛЕ ЦРНЕ ЛИСТЕ: Уколико се бавите неком од ових професија, нећете моћи да подигнете кредит!
Мада нема званичне потврде, изгледа да ипак постоје занимања која су на црним листама банака.
Док су запослени у кладионицама и казинима доживели да буду одбијени за кредите и кредитне картице због посла којим се баве, из Удружења банака Србије кажу да то није правило и да се сваки захтев конкретно разматра.
У Народној банци Србије кажу да нема прописа који би обавезивао банкаре да одбијају кладионичаре, али да банке имају апсолутно право да одлуче да ли им је у интересу да дају кредит или не.
НУДЕ ФАЛСИФИКАТЕ И НА ПРЕВАРУ УЗИМАЈУ ЛИЧНЕ ПОДАТКЕ: Угашено 26.000 онлајн продавница на једној платформи
КОМШИЈЕ БРОЈЕ ГУБИТКЕ: Пандемија изазвала оштар пад БДП-а, смањиле се инвестиције и извоз
ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА ВЛАСНИКЕ КРИПТОВАЛУТА: Америчка Влада им укида анонимност?
Како је испричао Београђанин Илија Р. који већ годинама ради у кладионици, недавно су га у банци у којој има рачун одбили за кредитну картицу. Наиме, није ни упутио званичан захтев, јер су му на шалтеру рекли да не издају такву врсту банкарских услуга запосленима у фирмама које се баве играма на срећу, клађењем, казином, фирмама које тргују оружјем и еколошки високоризичним компанијама.
- Био сам шокиран, јер моја примања нису милионска, али су редовна и никад нисам био нередован платиша - рекао је.
- Разматрам да променим банку, али сам сазнао да ће ме вероватно одбити и у другим банкама, а да притом и не добијем званичан одговор ни објашњење зашто ме одбијају - додао је он.
Самостална одлука
Банке су дужне да саме успоставе и својим унутрашњим актима уреде одговарајући кредитни процес и да у оквиру тог процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање кредита и других пласмана клијентима, кажу у Народној банци Србије.
При доношењу одлуке о одобравању кредита, банке су дужне да процене кредитну способност сваког појединачног дужника као и друге релевантне факторе. Такође, о конкретном избору клијента, банке самостално и слободно одлучују.
Банкари неколико финансијских установа незванично су нам потврдили причу о црним листама занимања, јер свака фирма која има ризично пословање, односно код које се може десити да банкротира или буде затворена у кратком року, спада у високоризичне.
Тако, како су рекли и запослени, могу да остану без плате, а банка без својих рата. Како кажу, клијент који је потенцијално несигуран да измирује обавезе, за банку спада у ризичну групу.
Са друге стране, према речима Владимира Васића, генералног секретара Удружења банака Србије, не постоје за банке априори непожељна занимања и непожељне фирме.
- Велики број људи који се баве тим пословима и раде у кладионицама је добијало кредите, и стамбене и остале - каже Васић.
- Не постоји црна листа. Могуће је да је клијент конкретно одбијен због неког ралога који банка сматра ризичним, конкретно, али не зато што је запослен у кладионици. Ако се то и догодило, свакако може да промени банку. Може и фирма да послује са губитком да буде несигурна, па да то буде разлог што је клијент одбијен - објаснио је он.
Да не постоји правило које би банкама бранило да кредитирају кладионичаре, потврдили су и у НБС.
- Са аспекта важеће регулативе којом је уређено пословање банака у Србији, не постоји апсолутно ниједно правило у складу са којим би банкама било ограничено кредитирање одређене категорије клијената, попут запослених у кладионицама или код било ког другог послодавца - кажу у Централној банци.
- Дакле, прописима нису предвиђени додатни услови које би грађани, запослени у кладионицама морали да испуне да би им банка одобрила кредит - кажу.
