БДП СРБИЈЕ КАО ПРЕ КОРОНЕ: Прилив страних инвестиција скоро МИЛИЈАРДУ ЕВРА
Народна банка је још од почетка пандемије пројектовала да ће Србија у овој години забележити раст од око шест одсто
Наводи се да ће на тај начин бити једна од ретких земаља Европе која ће у 2021. не само достићи, већ и надмашити ниво привредне активности из периода пре пандемије, изјавила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Меридиан у борби за опстанак културе - вредна донација Задужбини Илије М. Коларца
ВУЧИЋ САОПШТИО ВЕЛИКУ ВЕСТ ЗА СРБИЈУ: ММФ променио проценат раста за нашу земљу, предвиђају огроман пораст БДП
- Подаци у првом кварталу дају реалну могућност да тај раст буде и већи од шест одсто, истакла је Табаковић за данашњу "Политику".
Као резулатат високих приватних и државних инвестиција, као и услед снажног раста индустрије и извоза, Србија је у првом кварталу забележила међугодишњи раст БДП-а од 1,2 одсто, чиме је преткризни ниво БДП-а достигла већ у првом кварталу, навела је она.
- У прва три месеца ове године прилив страних директних улагања износио је скоро милијарду евра, а капиталне инвестиције државе повећане су за 13,7 одсто, казала је Табаковић.
Према њеним речима, на нивоу године, половина пројектованог раста биће врло извесно резултат раста индустрије и грађевинсрства, док би друга половина требало да потекне од услужних сектора.
У претходне три године, Србији је стигло 10,3 милијарде евра страних директних инвестиција, наводи лист и додаје да је од почетка 2018. до краја 2020, наша земља успела да оствари више инвестиција од Мађарске, двоструко више од Бугарске и три пута више од Словачке.
Када је реч о региону, Србија је сама привукла више улагача него Хрватска, БиХ, Севрена Македонија, Албанија и Црна Гора заједно.
Што се тиче очекивања везаних за инфлацију, Табаковић је рекла да се под утицајем изласка из пандмеије и кретања на светском тржишту, инфлација у већини земаља, па и у Србији, налази на нешто већем нивоу.
- Привремени фактор који утиче на раст инфлације јесте пре свега кретање светске цене нафте, која се 2020. током епидемије ковида-19 нашла на изузетно ниском нивоу, нагласила је она.
Поред тога, како је казала Табаковић, делом због изласка из пандемије, а делом и због кретања на светским тржиштима, ове године се може очекивати нешто бржи раст цена хране.
- Са доласком нове пољопривредне сезоне и овај ефекат ће губити на снази, истакла је она и додала да ће у сваком случају инфлација у наредним годинама остати под контролом и настваити да се креће у границама дозвољеног одступања од циља од три, плус-минус 1,5 одсто.
О томе са колико новца је НБС интервенисала на тржишту од почетка ковид кризе, Табаковић је рекла да је најважније да је НБС очувала стабилност девизног курса динара према евру и током глобалне економске кризе.
- Нисмо дозволили да се било који део неизвесности из међународног окружења пренесе на домаће финансијско тржиште - рекла је Табаковић
