Црној Гори прети највећи раст јавног дуга на Западном Балкану: Зашто би могли да упадну у ВЕЛИКУ КРИЗУ?
Према најновијој процени Међународног монетарног фонда (MMF) црногорска економија би могла да ослаби 12 одсто, а сличну прогнозу (12,4 одсто) је у свом јесењем извештају објавила и Светска банка (СБ).
Један од узрока прогнозираног пада црногорске економије у овој години од 12 одсто, који је највећи у региону, структурне је природе јер Црна Гора има знатно мањи сектор индустрије који је много отпорнији на ефекте здравствене кризе у односу на сектор услуга и туризма, оцењује за Радио Слободна Европа (РСЕ) професорка Гордана Ђуровић са Економског факултета у Подгорици.
ПОМАМА МЕЂУ СРБИМА! ПРОДАЈА ВИКЕНДИЦА ДУПЛИРАНА: Једно место је траженије од свих осталих
ИСПЛИВАЛИ ПОДАЦИ: Колико Украјину кошта раскидање веза са Русијом
НОВИ ШЕФ ОДБОРА ГУВЕРНЕРА ММФ: Приоритет ће бити помоћ сиромашнима
- Рецимо, Србија и Босна и Херцеговина имају по 25, односно 23 одсто бруто додате вредности од индустрије и доста су стабилне на ковид турбуленције и онда су стопе осцилације њиховог раста или смањења мање изражене него код земаља које су оријентисане ка туризму, као Црна Гора - каже Ђуровић.
Према најновијој процени Међународног монетарног фонда (MMF) црногорска економија би могла да ослаби 12 одсто, а сличну прогнозу (12,4 одсто) је у свом јесењем извештају објавила и Светска банка (СБ).
- Структура наше данашње економије је таква да, како описује Светски савет за туризам и путовања (WTTC), трећина запослености нам је у туризму и повезаним делатностима, и исто толико креирамо БДП-а (бруто домаћег производа). Зато Црна Гора има ту пројектовану негативну стопу раста и свакако да се не може очекивати оправак преко ноћи. Посебно имајући у виду да је ова здравствена криза врло изражена, неизвесна и да траје, те да се изузетно одражава на нашу рањиву структуру економије - појашњава Ђуровић.
Додаје да ће главна филозофија економског развоја на средњи рок бити како повећати његову отпорност, а смањити рањивост.
- Јер, здравствене кризе ће пратити савремене економије будућности и долазиће у циклусима - очекује Ђуровић.
Када је реч о јавном дугу, СБ је саопштила да би он у Црној Гори могао достићи ове године 93 одсто БДП-а (бруто домаћег производа).
- Било која Влада која ће креирати нову извршну власт, вероватно ће морати добро да размисли да ли треба радити још један ребаланс, односно да ли има потребе за додатним задуживањем. Пројекција СБ упућује на то - оцењује Ђуровић и додаје да би се тиме омогућило функционисање основних месечних принадлежности – плата, пензија, социјалних давања, као и основно одржавање инвестиционог циклуса.
Анализирајући обавезе на дужи рок, Ђуровић сматра да већ од наредне године треба преговарати и са кинеским инвеститором око реструктурирања дуга за изградњу приоритетне деонице аутопута.
- То је нешто што познаје источноевропска пракса, а што инвеститор вероватно можда и очекује. Можемо преговарати неке измене и можда кредитне услове, да добијемо финансијски кисеоник, како би ануитети пристигли мало касније - појашњава Ђуровић, а као додатне опције наводи могућност аранжмана са европским банкама, те нових фондова за антиковид акције, јер би њихово евентуално коришћење за Црну Гору било олакшано због коришћења евра као званичне валуте.
У извештају Светске банке се подсећа да је у 2020. годину Црна Гора ушла са рекордно високом запосленошћу и просечним растом БДП-а од 4 процента у последњих пет година. Јавни дуг је у 2019 био 77 одсто.
Међутим, пандемија COVID-19 је погоршала рањивост црногорске економије и земља се суочава са најдубљом рецесијом последњих деценија, узрокованом првенствено наглим падом туризма који чини скоро четвртину БДП-а, оцењује се у извештају, уз податак да ће црногорски приход од туризма у 2020. години бити око 25 одсто онога из 2019.
СБ очекује да ће се економија Црне Горе снажно опоравити 2021. године са прогнозираним растом БДП-а од 6,9 процената, те растом еконмије од 4,2 одсто у 2022. години. Но, ти изгледи у великој мери зависе од развоја пандемије COVID-19 и ове процене су дате под претпоставком да ће нови таласи пандемије бити ограничени на предстојећу зиму и пролеће, наводи СБ.
Ђуровић очекује да би се проналаском вакцине против корона вируса и стабилизацијом здравствене кризе побољшао и економски амбијент Црне Горе, првенствено у области сектора услуга који зависи од међународне тражње.
Она подсећа да је и у прошлости Црна Гора имала великих осцилација јавног дуга, а као примере наводи да је он почетком овог века износио 80 одсто, потом се смањио на 28 процената у периоду 2007/2008. године, пре кризе.
- Значи, црногорска економија је врло специфична, врло рањива, али се ипак брзо опоравља. Ако се мора задуживати – мора, наравно до граница колико морамо бити ликвидни да редовно отплаћујемо све пристигле ануитете. Али, Црна Гора је излазила и из тежих криза, па ћемо изаћи и из ове - закључује Ђуровић.
Према подацима МОНСТАТ-а (Управа за статистику Црне Горе), бруто национални доходак је у 2019 био 4.968 милиона евра, што је 5,3 одсто више него годину пре. По глави становника је износио 7.986 евра.
