Да ли ће доћи до ЗАМРЗАВАЊА СТАНАРИНА у Београду? Тренд прате Берлин и Њујорк, а ево да ли је то могуће и у Србији
Метрополе законски одредиле колико високе смеју да буду кирије
Да ли ће и српска престоница, у којој се без изнајмљивања станова једноставно не може, поћи стопама Берлина, Њујорка, Базела... и колико су београдске кирије у складу са ценама некретнина и трендовима на тржишту?
Берлинске градске власти одлучиле су да замрзну станарину на пет година. Законски је одређено колико високе смеју да буду кирије, а изузетак су социјални и станови изграђени након 2014. године.
НЕМА ВИШЕ ОДЛАСКА НА ШАЛТЕР: Ускоро потпуна дигитализација катастра, ево ШТА ЋЕТЕ СВЕ МОЋИ ДА ОБАВИТЕ ОД КУЋЕ
ИЗМЕНЕ ПРАВИЛА У ИЗДАВАЊУ ДОКУМЕНАТА?! Личне карте САМО СА ЧИПОМ, а могуће још неке промене
Бил Гејтс објашњава како и на шта ће ПОТРОШИТИ своје ОГРОМНО БОГАТСТВО!
Слично су крајем прошле године размишљале и градске власти Париза, где је закуп некретнина у последњих 15 година порастао више од 50 одсто, па су Французи увели контролу цена изнајмљивања како би зауставиле снажан раст трошкова живота. Овакав закон донет је прошле године и у Њујорку, а планиран је и у швајцарском Базелу.
Иако су и цене станарина у Београду варирале последњих година, стручњаци за некретнине ипак сматрају да није потребно уводити оваква ограничења и да регулисање висине кирија треба препустити тржишту, односно закону понуде и потражње.
- Мислим да није реално да се код нас ограничи цена станарина, јер то ипак треба препустити тржишту. Цена кирије је ствар погодбе између станодавца и станара, и то је нешто на шта држава не би требало да утиче. Тим пре што се станарине код нас крећу у границама куповне моћи и нема, осим неких луксузних некретнина, превише станова или канцеларија који искачу ван реалних граница - каже Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије.
Он сматра да су просечне станарине код нас у складу са платама и стандардом.
Објашњава да постоји и додатна опасност да због ограничења цена инвеститори престану да улажу у некретнине и да граде на нашем тржишту, а "познато је да је грађевинска индустрија покретач комплетне привреде јер ангажује велики број грана".
- Можда би могла да се ограничи цена закупа у неким објектима комерцијалног типа, са канцеларијама планираним само за издавање, или у великим стамбеним комплексима, попут кондоминијума који практично представљају град за себе, али мислим да ту најпре морају да се испоштују одређени стандарди који одавно постоје на Западу - истиче Родић.
Милић Ђоковић, агент за некретнине, сматра да није могуће ограничити цену станарина за некретнине у приватном поседу, већ само за оне у државном власништву. Ипак, и он је мишљења да за таквим мерама у Србији ни нема потребе, већ да тржиште само треба да регулише висину кирија.
- Београд и Србија нису компатибилна тржишта са Берлином или Паризом, тако да не можемо да поредимо мере које су увели Немци и Французи. Ми смо ближи тржиштима Атине, Загреба или Будимпеште - оцењује Ђоковић.
Он додаје да је наше тржиште некретнина сувише мало и да само један Берлин има већи промет, када је реч о најму некретнина.
- У Немачкој је проблем што тамо можете наћи социјалне станове, врло добре, за 500-1.000 евра станарине, али на тржишту имате и много станова који су знатно скупљи. Тамо су зграде у власништву појединих инвеститора који се тим послом баве традиционално годинама, а код нас имате највећи број појединачних власника некретнина у Европи, па тако имамо огроман број нефункционалних квадрата и великих кућа у којима се користи само минимални део - подсећа Милић Ђоковић.
Милош Митић, оперативни директор агенције, сматра да слободно тржиште доноси веће благостање на дуже стазе, као и да тржиште треба да се развија у односу на понуду и потражњу.
- Могуће је ограничити раст станарина доношењем одређеног закона, с тим што мислим да би то само краткорочно допринело решавању проблема – ако је раст станарина проблем - објашњава и додаје да цене закупа у последњих неколико година расту, али њихов раст прати раст куповне моћи.
- Наравно, као и увек, постоје изузеци, па можемо да закључимо да је највећи јаз између раста цена и куповне моћи у Београду, пре свега због огромне тражње, а затим и због неких грана привреде које се убрзано развију, генеришу велике приходе и утичу на пораст цена некретнина уопште. Као што сам рекао, нисам за увођење краткорочних рестриктивних мера, али ако треба да се уведу онда то треба да буде на нивоу појединачних градова у Србији, јер се економске прилике и куповна моћ разликују - оцењује Митић.
Саговорник закључује да би краткорочно ограничење раста станарина решило проблем закупаца, али би то с друге стране, дугорочно створило нови проблем, пошто се ограничењем цена смањује интерес за улагањем у нове ствари, модернизацијом, а тражња остаје иста и чак има и моменат раста.
- Било какву забрану и рестрикцију морају да прате нека додатна правила, да постоје изузеци. Берлин је врло јасно дефинисао правила везана за смањење и изузео новоградњу и нове станове, чиме није ограничио раст у понуди некретнина - каже Милош Митић.
Контрола раста и модернизација
Историјски гледано у Европи и Северној Америци власти су посебно након великих ратова посезале за инструментима контроле станарина. У неким градовима попут Њујорка станарине су биле враћане на историјски ниске нивое пре Другог светског рата. Сиромашни станари нису могли или нису хтели да се брину око модернизација и зато су читаве градске четврти пропадале.
У другој фази контроле станарина, у седамдесетим годинама, више се радило о контроли раста него о замрзавању не неком нивоу.
Друга врста проблема постоји у градовима у којима истовремено егзистирају контролисана и неконтролисана тржишта некретнина. Листа чекања за станове у којима град регулише ниску станарину је у Шведској прешла границу од 600.000 интересената и на овакав стан се чека по 11 година.
Ситуација је посебно критична у Стокхолму где већ одавно постоји илегално тржиште субвенционисаним становима. Власти су схватиле проблем и мало-помало контролисане станове враћају "редовном" тржишту.
Имате још само неколико дана! Ако до ОВОГ ДАТУМА не уплатите дажбину, СТИЖЕ КАЗНА!
ДИСПАРИТЕТ У ЕВРОПСКИМ ПЛАТАМА: Албанија на дну листе, а ево која држава гарантује највишу минималну зараду, право мало богатство
ЗРНО СИРКА ЗЛАТА ВРЕДНО! Нове биљне врсте успешно се показале на СРПСКИМ ЊИВАМА
