Да ли се у Србији може користити Пеј Пал?
Најчешћа недоумица
„Да ли се може подићи новац преко Пеј Пал-а?“ једна је од најчешћих недоумица свих оних којима коришћење електронског новца представља свакодневицу, било због посла или приватно. Званично услуге примања и слања новца требале су да буду доступне од 2015. године, али није баш увек све функционисало како је и најављено.
Прочитајте и:
У Народној банци Србије објашњавају да је у складу са Законом о девизном пословању, омогућено обављање платног промета са иностранством преко страних институција електронског новца и то како би се пре свега ИТ индустрији и старт-уп компанијама, али и свим другим грађанима и правним лицима омогућио приступ глобалном тржишту на коме се путем интернета купују и продају роба и услуге. Они још и додају, да колико су они упознати, пријем и подизање новца несметано функционишу.
На основу последњих података којима НБС располаже у периоду од октобра 2016., па до јануара 2018. године, преко страних институција електронског новца од чега највећи удео има управо платни промет преко PayPal-a, из иностранства је примљено приближно 30 милиона евра. Осим PayPal-a, на листи Народне банке налазе се и Skrill, Payoneer, Google Payment.
- Повлачење новца у пракси изгледа тако што PayPal преноси одговарајући износ новца на платне картице које људи из Србије повезују са својим PayPal налогом, тј. на рачуне код домаћих банака који су повезани са тим платним картицама. По пријему новца на овај начин, тај новац се даље може користити исто као и било која друга новчана средства која се налазе на тим рачунима, картицама. На пример, подизање новца на шалтерима, банкоматима у Републици Србији, извршавање плаћања и др. - кажу у Народној банци Србије.
Важно је још и знати да уколико се трансакције врше унутар „PayPal електронског новчаника“ не плаћа се никакав проценат за конверзију, али уколико новац пребацујете на картицу провизија је између три и пет процената.
Са друге стране, Зоја Кукић из једног непрофитног пројекта који подстиче технолошки развој, каже да је основни проблем код PayPal-a то што резиденти, односно људи из Србије не могу да тргују међусобно.
- То предузетнике некада практично тера у прекршај, а да они то ни сами не знају. Некада просто није могуће проверити земљу порекла особе или фирме са којој се ради - објашњава Зоја Кукић.
Она сматра да би Народна банка Србије требало да омогући трговање девизама и међу грађанима Србије, али и да има проактиван приступ када су у питању светски електронски сервиси и начини плаћања. Да их подстиче да долазе у Србију. Један од најбољих је „бреинтри“. Он функционише веома једноставно, и све се наплаћује путем картице.
