ДАЛЕКО ИСПРЕД ДРУГИХ: Резерве злата Србије ВЕЋЕ од свих земаља у региону заједно

Србија са 19,83 тоне злата има веће резерве овог скупоценог метала од шест земаља региона заједно. Тако Македонија, Словенија, Мађарска, БиХ, Албанија и Хрватска укупно имају 17,9 тона злата, показују последњи подаци Светског већа за злато.

Међу њима предњачи Македонија са седам тона, затим Словенија са 3,2 тоне злата у резерви, Мађарска са 3,1 тоном, БиХ са три тоне, Албанија са 1,6 тона и на крају Хрватска која нема ни грам злата у својим резервама. Они су још 2001. године продали све залихе злата, укупно 13 тона, и то по цени од 117 милиона долара.

Како наводи НБС, Србија је од 2012. године повећала резерве у злату за 5,12 тона, односно за 25,8 одсто.

- То значи да су само у овом периоду златне резерве увећане за четвртину. НБС од 2005. године није продавала злато већ је искључиво увећавала његово учешће у девизним резервама и то купујући злато из домаћих извора, односно на домаћем тржишту – кажу у НБС.

Према њиховим речима, Србија је 31. јула 2018. у својим резервама имала тачно 19,83 тоне злата, укупне вредности 664,5 милиона евра, које учествује са шест одсто у структури девизних резерви. У НБС кажу да се 95 одсто златних резерви (18,82 тоне злата) чувају у Републици Србији, у трезору Народне банке Србије.

- Остатак резерви злата чува се у иностранству, односно код међународне финансијске организације БИС у Базелу. Уобичајена пракса скоро свих централних банака у свету је да већи део својих резерви злата чувају у својим трезорима у матичним земљама, посебно имајући у виду да злато као облик активе девизних резерви има улогу последње одбране девизне ликвидности сваке централне банке – објашњавају у НБС.

Иначе, у складу са Законом о НБС, централна банка одлучује о формирању и коришћењу девизних резерви, као и о управљању и располагању тим резервама, у складу са монетарном и девизном политиком.

- Поред тога, НБС откупљује полуге злата из домаће производње, и наставиће са досадашњом праксом куповине злата уважавајући понуду ове класе активе на домаћем тржишту, а имајући у виду Закон о Народној банци Србије којим је, између осталог прописано, да НБС може у земљи куповати и продавати златне полуге – истичу у НБС.

Најновије процене светских аналитичара су да ће цена овог драгоценог метала имати значајан скок, и то нарочито због последица трговинског рата Америке и Кине. У међувремену, Русија гомила своје залихе злата па их је тако само у јулу повећала за чак 29 тона.

Према подацима Светског већа за злато Русија засад држи шесто место на глобалној листи земаља с највећим златним залихама. Тако је Русија са укупно 1.944 тона злата претекла Кину која има 1.842 тоне злата, али је ипак далеко од Америке. Наиме, САД убедљиво држе прво место са 8.133 тона драгоценог метала. На другом месту је Немачка са 3.369 тона, а у првих пет угурали су се и ММФ, Италија и Француска.

Србија 19,8

Македонија 6,9

Словенија 3,2

Мађарска 3,1

БиХ 3

Албанија 1,6

Хрватска 0

*Светско веће за злато, износи у тонама

САД 8.133

Немачка 3.369

ММФ 2.814

Италија 2.451

Француска 2.436

Русија 1.944

Кина 1.842

Швајцарска 1.040

Јапан 765

Холандија 612

*Светско веће за злато, износи у тонама