ДЕФИНИТИВАН КРАЈ ВЛАСНИКА АГРОКОРА?! Ускоро почињу хапшења, а циљ је ИВИЦА ТОДОРИЋ?

- Не могу се да се уздам ни у једну бројку из задњег финансијског извештаја Агрокора - рекао је "свети Анте" Рамљак, Владин повереник за "немогућу мисију".

ТОДОРИЋЕВА ИМОВИНА ИДЕ НА ДОБОШ? Банка може да му ЗАПЛЕНИ све некретнине!

Он је тиме потврдио несмотреност коју су пре месец дана пустили, па онда неуверљиво демантовали руски банкари, тврдећи да су Тодорићеве пословне књиге проблематичне.

СХВАТИО ДА МУ НЕМА СПАСА?! Финансијски стручњак који је дошао да спаси Агрокор отишао после 5 дана

Банкари су, иначе, свуда, па и код нас, суздржани људи, несклони неодговорном брбљању. А у руској државној банци, која запошљава 250.000 људи, сасвим сигурно нема ни једног члана управе којему би се омакла таква изјава. Она је, према свему што знамо, била свесно пуштена у јавност како би се хрватској Влади, пре доношења "lexa Агрокор", поручило како није паметно узимати у државну заштиту компанију која је инфицирана незаконитим радњама...

У овом тренутку истражитељи чешљају пословне књиге Агрокора, док се у позадини те криминалистичке акције одвија жесток подземни рат. Божо Петров, Влахо Орепић и Миро Буљ не скривају замисао да ухапсе Тодорића, а можда и неке чланове његове породице, као и људе од поверења. Премијер Пленковић супротставио се таквом плану.

У прекршају су и једни и други: није политички нормално да председник Сабора подноси казнене пријаве јер тиме евидентно утиче на рад истражних тела, но једнако тако није западни стандард ни изјава Андреја Пленковића према којој неће допустити употребу полиције у предизборне сврхе.

Ако, наиме, истражитељи нађу доказе за казена дела Ивице Тодорића или његових сарадника, премијер не може зауставити хапшење нити било коју другу процесну радњу...

У овој причи нити једна се страна не придржава закона као пијан плота, нити има намеру служити као узор за "боље обичаје", па ће "границе права бити идентичне границама моћи".

Другим речима, хапшење Ивице Тодорића зависиће и од односа снага Моста и ХДЗ-а, као и спремности на преузимање ризика. Мостовци рачунају да "једна слика Ивице у марици вреди као хиљаду плаћених предизборних реклама,  док ХДЗ верује како би то значило отварање Пандорине кутије проблема...

УГРОЖЕНА РАДНА МЕСТА: Финансијски колапс "Агрокора" оставља све озбиљније последице и у Србији

Кулоарске индискреције, према којима је породица задњих неколико месеци знала шта се спрема па се бацила на "сређивање" папира, тек треба доказати. Притом, политички није нимало неважно ко би у тој операцији све могао страдати. Ивица Тодорић, наиме, није било ко. Није само држава помагала њему, него је и он несебично помагао држави, односно њеним важним људима.

У Агрокору је данас више бивших политичких лидера или "златне младежи" него на било којем другом месту у овој земљи. У концерну високу менаџерску позицију има Пирушка Цањуга, супруга Златка Цањуге, Туђманова "изумитеља сталишког друштва" и специјалног пуномоћника за надреалистичке експерименте у друштвеној стварности. Цањуга је често говорио као човек који се најео бунике, али је из политике изашао као богаташ.

У Агрокору ради и Бранко Микша, бивши загребачки градоначелник. Ивица Тодорић постао је пре пет година послодавац и гувернеру Жељку Рохатинском.

- Жељко Рохатински прихватио је пословну понуду Агрокора и радник је концерна од 7. августа 2012. године на радном месту саветник председника - објавиле су својевремено корпоративне комуникације те компаније.

Жељко Рохатински је - писао је Пословни дневник - тад рекао да има неколико пословних понуда. "Међу њима је био и "џентлменски договор" с Тодорићем да су му врата Агрокора отворена, као и америчке банке Голдман Sachs.

- Посао у Голдман Sachsu, а обавио сам конкретне разговоре с њиховим представницима, није посао у пуном радном времену, него се обавља према потреби и на неки начин може представљати добру допуну неком другом редовном послу, но не и нешто што би у целости испунило моје радне капацитете - рекао је Рохатински тад за Нови лист додавши како ће вероватно превагнути Агрокор. Тако је и било. Рохатински више није у Агрокору, али јест његова кћи. Но зашто је Тодорић запослио Рохатинског?

На то питање може се дати једноставан одговор: зато што је Рохатински увек био признат као велики стручњак, а добио је признање и као најбољи гувернер Европе. И пре тога радио је у Агрокору. Друго је питање како такав стручњак, којем никад није промицала ни једна ситница и није се либио сукоба с моћним немачким банкарима, није уочио шта се догађа у Агрокору?

Но, није Тодорић само запослио Рохатинског. Он је, осим запошљавања њега и његове кћери, спасио потонућа и његову супругу, чију је пропалу шпедитерску фирму купио Агрокор.

- Фирму Ромах је Агрокор купио искључиво ради пословних потреба насталих услед окретања компаније тржиштима у развоју, укључујући и тржишта Далеког истока, као и услед припреме уласка Хрватске у ЕУ. У будућности очекујемо озбиљан развој фирме Ромах - објавио је Агрокор.

Но Пословни дневник открио је да се ради о непознатој малој фирми која послује с губицима. Током 2010. године Ромах је остварио приходе од око 548.000 куна, уз губитак од 184,6 хиљада куна. Годину дана пре приходи су износили 470.000 куна, уз губитак од 364.000 куна. И 2008. године је фирма уз приходе од 765.000 куна имала минус од 110.000 куна...

Зашто је Агрокор купио фирму која је трајно производила једино губитке? Како је наставила да послује унутар Агрокора? Је ли ту све било правно чисто? Тодорић је неко време био чак и власник куће Жељка Рохатинског.

- Агрокор је - рекао је у августу 2011. Новом листу Рохатински - платио нормалну тржишну цену за фирму, око два милиона куна, што наравно укључује и имовину фирме, дакле и кућу. Од тог новца од продаје фирме моја је супруга поновно откупила кућу као физичка особа и кућа је сад у њеном власништву као физичке особе - објаснио је Рохатински, додајући да "што се њега лично тиче, он почетком сваке године даје имовинску картицу те наводи своју и имовину супруге".

Ромах је само један пример необјашњивог преузимања, каквих је било више - и нема никакве сумње да ће се у истрази испитивати је ли била реч о несавесном пословању, нечему тежем или је Агрокор ипак имао разлога да купује ту и сличне фирме.

Огњен Крајачић, бивши радник МУП-а, запослен је у корпорацијској сигурности Агрокора. Био је секретар министра унутарњих послова Ивице Кирина. Крајачић и Кирин настрадали су због божићног лова на вепрове с генералом Младеном Маркачем 2007. године. Тад су у јавност процуреле фотографије из лова које су послужиле као доказ да је Маркач прекршио услове обране са слободе.

Хашки суд је затражио његово привођење и Маркач је у року од недељу дана завршио у притвору. Две године касније Крајачић одлази у Агрокор. Маријан Бенко је годинама радио у полицији, а једно време је, како кажу неки извори, био помоћник министра Ивана Јарњака, који га је поставио за саветника, иако је Бенко тражио премештај или пензију.

У мандату министра Ивана Пенића такође је обављао дужност саветника, али је крајем деведесетих отишао у пензију. У пензији се није дуго задржао, него је постављен за шефа осигурања у Агрокору. Тамо се није претерано дуго задржао, кад је на позив Иве Санадера пристао преузети дужност директора полиције у мандату раније споменутог министра Кирина.

Кад је Карамарко постао министар унутрашњих послова, Бенко је именован за његовог саветника. Променом власти Бенко је променио послодавца. Вратио се Ивици Тодорићу и Агрокору у пролеће 2010. године на место шефа корпоративне сигурности, где се задржао до данас.

Син државног адвоката Динка Цвитана, Ведран, запослен је у Конзуму. Ведран је category манагер у Конзуму. Супруга Бранка Грчића, бившег министра економије у влади Зорана Милановића, такође је запослена у Агрокору. Соња Грчић ради у Агрокору у Сплиту. Таквих се имена може набројити на десетине... Сви су ти људи били запослени на високим положајима и високим платама.

ПОЛИЦИЈА ПОКРЕНУЛА ИСТРАГУ! Финансијски извештаји Агрокора на провери!

Демонтажа Агрокора у том би смислу значила декласирање значајног дела хрватске транзицијске "елите" која је научила на живот на високој нози о туђем трошку и без озбиљне корелације с професионалним способностима. С друге стране, Агрокор је заправо био нешто побољшана коропоративна копија средишње државе: ту се, како све више постаје очито, није питало за цену, живело се од кредита и наде да Дан Д, дан банкарског Страшног суда, неће никад доћи. А сваки економиста зна да нема бесплатног ручка и да Страшни суд наплате није могуће избећи.

Колико државних тајни крије "црна бележница" Ивице Тодорића? Више но иједна друга у Хрватској, сасвим сигурно. Јер то је, у економском смислу, "књига постанка", најважнији дневник хрватске транзиције. ХДЗ је, као средишња национална странка и родно место свих важних транзицијских процеса у Хрватској, у том смислу витално заинтересиран за заштиту Тодорића.