ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА МАЛЕ ФАРМЕРЕ: Држава ће им помоћи у развоју

Како је рекао, малом фармеру и домаћину то је једина шанса да опстане на тржишту да се уједини.

Канађани пронашли богатство у Србији: Постајемо ТРЕЋИ у СВЕТУ по налазишту РУДЕ БОРА!

ИРАНЦИ ЗАПРЕТИЛИ: Док трају санкције, НЕМА ДОГОВОРА! Спремите се за 40 ДОЛАРА ПО БАРЕЛУ

Он је додао да су две сложене задруге пре два дана добиле 59 милиона динара, као и да држава тиме показује да је озбиљна у помоћи домаћинима. 

Кркобабиц је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да је потребно да се сви домаћини који желе да се удруже обрате најпре својим комшијама. 

- Најмање њих пет домаћина из тог села треба да поверују један другом, да поверују држави Србији и да крену да се удруже и да направе задругу - додао је Кркобабић. 

Он тврди да ће на тај начин решити многа питања која их муче. 

- Од набавке репроматеријала, организовања процеса производње, па до оног што је кључно данас на српском селу – како продати и коме продати тај производ и оно најбитније како га наплатити и како избећи накупце, прекупце, те маказе цена у које упадају. То је начин да се на прави начин вреднује оно што они одраде - нагласио је Кркобабић. 

Пре два дана две сложене задруге добиле су од државе невероватних 59 милиона динара, навео је Кркобабић и додао да они тај новац не враћају. 

- Први пут држава Србија има намеру и већ указује да је озбиљна у свему томе и улаже бесповратно, помаже домаћинима које су формирали у овом случају сложене задруге - каже министар. 

Објаснио је да је то европски концепт задруга, где се специјализоване задруге, воћарске и повртарске, удружују у сложене задруге. 

- То су задруге које ће да се баве нечим што обичне или специјализоване задруге не могу – од научноистраживачког развоја, виших фаза прераде, проналажења правих купаца. Повезујемо се по хоризонтали и по вертикали -  наводи Кркобабић. 

Истакао је да за сада у Србији постоје две сложене задруге и да су на тај начин решили да се обједине и направе прве искораке. 

Навео је да је једна од те две сложене задруге у Пожеги, у Милића селу, где је пет задруга из пет делова Србије, тачније из пет округа, формирало сложену задругу. 

- Праве пет регионалних центара, удружили су се, истовремено улажу у техничко-технолошку линију за прераду, за више фазе прераде, значи ту имамо један снажан привредни субјект који може да се појави на тржишту - каже министар. 

Додао је да је то први покушај да буду конкуретни и да мисли да ће у томе успети. 

Навео је пример сложене шпанске задруге, која има 27.000 фармера и промет од невероватних милијарду евра. 

- Ја сам то најавио у разговорима са нашим задругарима да очекујемо да ће они имати у неколико наредних година промет и по стотинак, двеста до триста милиона евра - нагласио је Кркобабић. ж

- Задружна својина је нешто што је императив за мали посед, као што је у Србији, Француској, Италији, земљама окружења. Малом фармеру и малом домацину, са просеком од 4,5 хекатара, једина шанса да опстане на тржишту и да постане правни робни производач је да се уједини - навео је мнистар.

 Када је реч о проблему са којим се суочавају сточари у забаченим селима, где нема комшија, Кркобабић каже да задруга не мора бити лоцирана у једном селу и да постоје разбијена села, засеоци који се могу повезати. 

Указао је да постоје пољопривредне службе, институти, пољопривредни факултети који могу да посаветују људе са села који желе да се удруже, али и да они из Министарства организују скупове у селима и да су врло посецени. 

Напоменуо је да је важна и едукација, па ће за људе на селу бити омогућени курсеви за узгајање воћа по европским стандардима, али и учење страних језика. 

- Трансфер знања и технологије је основ савременог привредивања, то је једна страна. Друга страна, удруживање и трећа решеност државе Србије да стане иза тих људи и коначно отклонимо дилеме да ли у Србији имамо грађане првог и другог реда, то морамо да поништимо измеду - закључио је Кркобабић. 

Одговарајући на питање да ли постоји могуцност да се напуштена земље у Србији додели задругарима, министар Кркобабић каже да је то њихова идеја за коју се бори већ две, три године. 

- Имамо државне земље по некој мојој рацуници око 200 до 300 хектара. Идеја је да се уступи младим пољопривредницима, до 50 хектара у зависности од количине расположиве земље и интересовања и то тако да им се да без надокнаде да могу да је користе док су спремни да је ставе у функцију - истакао је Кркобабић. 

То је начин да ти млади пољопривредници уз ону земљу који већ поседују виде будућност, додао је министар.