ДОНЕТ ПРЕДЛОГ: Помоћу ОВИХ 6 стратегије држава ће покушати да смањи одлазак људи из Србије!
Предлог стратегије о економским миграцијама Србије за период од 2021. до 2027. усвојен је данас.
Неке од мера које би требало да успоре одлазак грађана из земље јесу усклађивање образовних профила са тржиштем рада, повећање животног стандарда, јачање сарадње између матице и дијаспоре, као и ефикасније управљање унутрашњим миграцијама.
САМО У TRAVELLAND-U: ФИРСТ МИНУТЕ ПОНУДЕ ЗА ЛЕТОВАЊЕ У ГРЧКОЈ У ХОТЕЛИМА СА 5 ЗВЕЗДИЦА
УСПЕШАН И КАО БИЗНИСМЕН! Иза Кобија остало ПОСЛОВНО ЦАРСТВО од неколико милијарди долара
Грађани, нема више времена! Рок за пријаву је ПЕТАК, иначе вам следи казна од минимум 50.000 ДИНАРА!
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је председавао седницом Координационог тела за праћење токова из области економских миграција, каже да ће тај Предлог за две до три недеље бити послат Влади Србије на усвајање.
Након тога, додаје он, биће креиран Акциони план, који ће, објашњава министар, дати конкретне задатке свима у Влади Србије како и на који начин да спроводе циљеве из Стратегије за период од 2021. до 2027. године.
Истиче да је најважније да Србија настави да јача своју економију и повећава животни стандард грађана и да оствари план зацртан програмом "Србија 2025" да просечна плата за пет година буде 900 евра, а пензије 440 евра.
Успоравање одласка радно-способног становништва из земље јесте још један у низу приоритета Влада Србије, каже Ђорђевић и додаје да се Србија озбиљно посветила решавању тог проблема.
- Пробаћемо да тај проблем решимо и да тај точак не само зауставимо, већ и да га окренемо у дугом смеру. Желимо да будемо земља која је интересантна младима и да они желе да остану овде, али и да наша дијаспора добије импулс да их очекујемо да да се врате - рекао је Ђорђевић.
Попис ће открити колико је тачно људи отишло из земље
Истиче да је тешко дати прецизан податак колики је број људи у последњих 10 година отишао из земље и додао да ће попис становништва следеће године дати тачну бројку колико је људи напустило Србију.
Навео је да је једна од земаља која је успела да се избори са проблемом економских миграција јесте Изаел, додајући да је Србија у изради Стратегије користила управо искуства те земље.
Неке од мера која су већ спроведене по узору на мере које је спроводио Израел јесу бесповратна средства за младе који желе да оснују своја предузећа, додајући да су у Израелу са још мање администрације одобравали та средства.
По министру Ђорђевићу најважнија мера из Стратегије коју треба спровести јесте образовање деце, односно усклађивање образовних профила са оним што се тражи на тржишту рада.
- Имали смо доста примера где се у појединим срединама школује један кадар, а знамо да за тај кадар у тој средини нема посла, што значи да је онај ко заврши школу осуђен на миграцију - указао је Ђорђевић и додао да је потребно лоцирати средине где ће се развијати индустрија или пољопривреда, а у складу са тим и образовни кадар и привлачење инвеститора.
52.000 држављана Србије нови становници ЕУ
Професорка Даница Шантић, која је учествовала у изради статегије, каже да је стратегијом предвиђено шест мера које би требало да успоре економске миграције. Прва је, наводи она, јачање институционалних капацитета, пре свега људских који се баве тим проблемом.
Затим, додаје, друга мера је прављање бољих анализа и базе података о исељавању становништва.
- Свесни смо да се у медијима појављују различите бројке, последњи податак који имамо је ЕУРОСТАТА из децембра 2019. да је око 52.000 држављанима Србије добило дозволу боравка на територији ЕУ и они их сматрају као новим становницима - подвукла је Шантић.
Трећа мера је наставак привредног и друштвеног развоја земље, док је четврта усклађивање образовних профила са тржиштем рада.
- Пре свега усклађивање високообразовног становништва, односно креирање послова за њих у Србији, јер смо утврдили да су они најмобилније становништво и да највише размишљају о одласку - указала је Шантић.
Пета мера је подстицање сарадње између дијаспоре и матице, кроз материјалне и нематеријалне инвестиције, а шеста мера је ефикасније управљање унутрашњих миграција.
- Од средине 20. века имамо интензивне миграције из села у градове и да села остају без становника, сада миграције иду из мањих или средњих градова у велике градове као што су Београд, Нови Сад и Ниш и требало би да се постиже равномерни регионални развој - истакла је Шантић.
Професор Владимир Гречић каже да су економске миграције у Србији последњих 10 година интензивиране, а општи циљ Стратегије је успоравање одласка радно способног становништва из земље и привлачење стручњака из иностранства, а све у функцији економског и свеопштег развоја државе.
КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ БОРСКОГ АЕРОДРОМА? Бржи развој доводи туристе на исток Србије
СТОП ЗАГАЂИВАЧИМА! У Србији ступа хитна забрана увоза возила са "евро 3" типом мотора?
Уплатили сте једно, добили сасвим друго? Ове КОРАКЕ предузмите уколико вас је туристичка агенција ПРЕВАРИЛА
МНОГИ СУ СЕ ВРАТИЛИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА: Камионџијама НИЈЕ ЛАКО, али могу ДОБРО ДА ЗАРАДЕ И У СРБИЈИ!
ЧАК 350 МЕТАРА КА НЕБУ! Јапанци граде највиши дрвени небодер на свету!
