Држава даје 600.000 милиона за започињање СОПСТВЕНОГ БИЗНИСА: Новчана помоћ и младим пољопривредницима

Следеће године држава ће за младе пољопривреднике основати гарантни фонд за стартап у пољопривреди, из којег ће се младима дотирати део средстава за покретање сопственог бизниса, под повољнијим условима од банкарских кредита, најавио је данас министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Министар је то изјавио на панел-дискусији "Држава и мали бизнис", којом је озваничен почетак избора за најбољег " Блиц предузетника за 2017. годину", којег ће изабрати жири у саставу - министар финансија Синиша Мали, директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић, директорка Сектора предузетништва Привредне коморе Србије Бранислава Симанић и други.

Недимовић је истакао да је и пољопривреда, у најширем смислу речи, један вид предузетништва, те да се пословање пољопривредника не разликује од пословања предузетника, с тим што његов рад највише зависи од временских услова.

- Држава све више обраћа пажњу на младе пољопривреднике који започињу бизнис у овој области - подвукао је Недимовић.

Он је подсетио да је пре неколико месеци Народна скупштина усвојила сет пореских олакшица за почетнике у првој години пословања.

- Друга ствар која ће утицати на развој предузетништва јесте дигитализација државне управе, како бисмо предузетницима уштедели време и новац на шалтерима - подвукао је министар.

Такође, министар је указао да морамо и подржати младе чији бизнис не оствари успех прве године, као и да избришемо предрасуду да "стартап мора да успе из прве".

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић истакао је да ће служба ове године издвојити око 600 милиона динара за оне који желе да започну сопствени бизнис.

- То смо радили и претходних година у готово истом износу. Годишње између 3.500 и 4.000 људи који су незапослени, захваљујући нашим подстицајима, постану предузетници или привредници - подвукао је Мартиновић.

Истиче да је буџет којим НЗС располаже, а који је намењен за развој предузетништва и привреде, износи више од четири милијарде динара, али да ће још додатних милијарду динара бити обезбеђено из европских фондова и бужета локалних самоуправа.

- Статистика показује да, с обзиром да предузећа имају годину дана обавезе према НЗС пре свега да исплаћују порезе и доприносе, када истекне та обавеза, више од 70 одсто људи задржи се у бизнису - подвукао је Мартновић.

Наводи да су најчешће области у којима млади привредници започињу бизнис у области производне и прерађивачке индустрије, затим у области услуга и заната.

- Чињеница да је велики део тих људи пословао у сивој зони, ми их овим симболичним субенцијама укључујемо у легалне токове - указао је Мартиновић.

Директорка Сектора предузетништва ПКС Бранисалава Симанић истиче да је Комора, као партнер Владе Србије, формирала парламент предузетника као највиши орган одлучивања у области предузетништва.

- Кроз рад тог парламента они имају могућност да предложе различите измене и допуне закона и законских решења, да дају предлоге за смањење парафискалних намета који су њима доста оптерећујући, као и да реше многа друга конкретна птиања - рекла је Симанић.