ДРЖАВА ПРИСТИЖЕ У ПОМОЋ ХОТЕЛИЈЕРИМА: Корона најјаче ударила на туризам, државни новац од велике помоћи
Велика пословна криза коју је изазвала пандемија највећи ударац нанела је, према свим до сада расположивим параметрима, хотелском и угоститељском сектору.
Ова област пословања до тренутка избијања глобалног здравственог проблема, у Србији је доживљавала прави бум.
Број гостију који су туристички или пословно долазили у Београд и друге градове знатно је растао већ неколико година и урбано хотелијерство је постало једна од најбрже растућих привредних области.
Факултет друштвених наука добио седам акредитација
Половина становништва живи у сиромаштву: Корона докрајчила економију ове земље!
ШТА СЕ ДЕСИЛО СА ТОКИЈСКОМ БЕРЗОМ? Први пут у историји заустављено трговање за цео свет
Ударац који су карантин и масовно заустављање туристичких путовања нанели овој привредној области утолико је био тежи.
Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар-јун 2020. године, у Србији је боравило укупно 780.785 туриста, што је за 53 одсто мање у односу на исти период прошле године.
Наћи начин да се помогне градским хотелима, и да се ова област сачува од тешких последица до тренутка када би се ствари повратиле на некадашње обрасце, постао је тако један од највећих изазова за све релевантне факторе.
Истовремено, десио се прави бум руралног туризма у Србији, где су домаћи гости у немогућности масовнијег одласка на популарне иностране дестинације током сезоне летњих одмора, попунили готово све капацитете у земљи, и то у бројевима који до тада претходно нису били забележени.
Посебно је било уочљиво да у оквиру овог туристичког феномена свој неочекивани врхунац доживљавају и мање познате или готово анонимне дестинације које су овог лета, чинило се, први пут постале опште познате и откривене. Ипак, и ту је помоћ државе била од виталног значаја.
Ваучери допринели попуњености хотела
- Подстицајна мера за развој домаћег туризма у условима кризе, тачније, додатних 400.000 ваучера за одмор у Србији који су одобрени у мају, допринела је да хотели по одморишним дестинацијама, не градски него хотели у бањама, на језерима и планинама - буду попуњени током летње сезоне и опораве се од губитка који је настао од марта до маја - рекла је Тијана Маљковић, секретар Удружења за туризам ПКС.
Помоћ у опстанку
Власница једног хотела у Пироту Ана Лазаревић указује на незавидну ситуацију у којој се овај хотел обрео у току кризе и истиче важност помоћи надлежних институција Републике Србије у одржавању пословања.
- Због епидемије имамо велике губитке који се изражавају у милионима динара. Били смо затворени више од два месеца и затим смо почели са радом. Попуњеност хотела је била од три до осам одсто. Радили смо у нади да ће се покренути привреда и да ће бити боље, међутим, многе фирме нису или су радиле смањеним капацитетом због чега је и посета пословних људи хотелу остала мала. Тек пошто смо узели све врсте помоћи, од државе успевамо да задржимо запослене, што је и био услов. Хотел упошљава 60 радника, високе је категорије и од великог значаја за град Пирот. Ми немамо сезоне већ су нам посета и попуњеност у континуитету целе године. Пратимо сваку промену и покушаје да се помогне хотелима као што је наш. Велика је штета да се нови хотели на самом почетку рада сусрећу са оваквим ситуацијама и губицима кад су далеко од тога да поврате уложена средства, а камоли зараде - навела је она.
- Осим за хотеле, на поменутим дестинацијама у Србији, домаћи туристи ваучере су могли да искористе за приватни смештај - додала је она.
Према њеним речима, помоћ у виду исплате минималца, као и смањење пореза и доприноса, које је држава одредила у оквиру мера подршке за санирање последица кризе, довела је до тога да радници у хотелима, туристичким агенцијама, наутичкој привреди, угоститељству, бањама и фирмама које се баве организацијом догађаја и конгреса, не остану без посла и да фирме одрже минимум пословања.
Са друге стране, питање очувања читавог сектора градског хотелијерства је донело много веће изазове и захтевало је промишљен приступ како би мере деловале на прави начин и како би хотели опстали. ПКС је у сарадњи са директорима хотела и власницима страног и домаћег капитала, и министарствима финансија и туризма, предложила решење у виду једнократне директне исплате помоћи хотелима у градским срединама.
Министарство туризма објавило је почетком овог месеца позив за подршку хотелској индустрији због потешкоћа у пословању услед пандемије. Сваки категоризовани хотел у 68 градова и општина, уколико има потпуну и исправну документацију, добија сада од државе 350 евра по лежају и 150 евра по соби.
Субвенција за хотеле у градовима и општинама са градским срединама је прва директна секторска мера, намењена наугроженијој грани привреде - истакла је Маљковићева.
- Бесповратна помоћ је значајна и допринеће да, поред очувања радне снаге, хотели опстану и преживе период у којем су отказани сви конгреси, групе као и доласци пословних људи. У Србији постоји око 410 категоризованих хотела, а за ову меру помоћи се министарству пријавило 340 хотела из 68 локалних самоуправа. Само у градовима има око 13.000 соба у свим категоризованим хотелима. Попуњеност тих соба је највише зависила од пословних гостију, конгреса, група са прекоокеанских тржишта и манифестационог туризма - навела је она.
Међутим, један од фактора опстанка могла би да представља и флексибилност управа бројних хотела које су, у немогућности да рачунају на туристе, решили да своје капацитете представе на тржишту на другачији начин - уместо класичних ноћења, они су собе и апартмане понудили као пословне просторе, канцеларије, бирое.
Логика је једноставна - комфор таквог амбијента је виши у односу на класичне канцеларијске просторе, постоји ресторанска услуга у самом простору, а цена је прилагођена кризи, дакле, прихватљива. За дигиталне номаде, фриленсере и стартапове, између осталих, идеална прилика. Иако још увек нема података у ком проценту се на овај начин попуњавају капацитети, судећи према првим утисцима, интересовања има. Ипак, главни ослонац у овом тренутку је програмска помоћ Владе Србије.
