ЕУ УЛАЗИ У ЈОШ ЈЕДНУ КРИЗУ: Западни Балкан први на удару!
Блокада буџета ЕУ уједно значи и блокаду најављене финансијске помоћи за Западни Балкан
Тренутна блокада вишегодишњег буџета и фонда за опоравак ЕУ довела је Унију у још једну кризу, а пред Западни Балкан ставила питање када ће моћи да рачуна на најмање 14 милијарди евра европске помоћи.
ЗЛАТО ОБЛИВЕНО КРВЉУ: Под председничком заштитом воде КРВАВИ бизнис (ФОТО)
НОВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА РОДИТЕЉЕ: Огласило се Министарство просвете о доношењу потврде о раду у вртић
ПРОСЕЧНА ПЛАТА 1.000 ЕВРА: Овај град се може похвалити добрим стандардом
Мађарска и Пољска су због свог противљења условаљавању расподеле европских фондова поштовањем владавине права "повукле ручну" у финалним преговорима ЕУ око усвајања заједничког седмогодишњег бужета и фонда за опоравак у висини од 1824 милијарде евра.
Европски званичници упозоравају да ЕУ сада улази у "још једну кризу" и то у тренутку када је реализација договорених фондова више него ургентна због решавања тешких економских последица изазваних пандемијом Ковид 19.
Криза у ЕУ се неминовно "прелива" и на Западни Балкан који из новог буџета ЕУ очекује новац намењен земљама у процесу приступања.
Договором о "никада већем бужету за опоравак" ЕУ је за наредни седмогодишњи период предвидела и повећење средстава за потребе финасирања Инструмента претприступне помоћи укључујући и нови Економско инвестициоони пакет за Западни Балкан.
Из тренутно блокираног ЕУ бужета за Западни Балкан издвојено је 14, 1 милијарда ера.
Од тога 9 милијарди евра су средства која су европским Економско инвеСтиционим планом намењена за опоравак и економско приближавање Запаног Балкна ЕУ.
За кључне инфраструктурне пројекте у области транспорта, енергетике, дигиталног повезивања, пољопривреде, здравства, образовања планирано је 6 милијарди евра, око 1,5 милијарда је намењена приватном сектору док би око 1,5 милијарди било за реформе институција и усклађивању са европским законодавством у кључним областима.
Из новог буџета ЕУ који је, пре блокаде, требало да ступи на снагу од јануара следеће године, земљама са Западног Балкана на располагању је требало да буде и Европски фонд за одрживи развој у висини од око 96 милијарди као и многи програми подршке секторским политикама као што су Хоризонти, Ерасмус.
У ЕУ у овом тренутку највљују интензивирање разговора са Будимпештом и Варшавамо у које ће бити укључени највиши званичници ЕУ инстититуција као и канцелрка Немачке, тренутно председавајуће чланице ЕУ, Ангела Меркел.
Оцена је да би овај застој на путу усвајња заједничког бужета могао ЕУ да кошта времена односно да одложи почетак "упумпавања" договорених средстава у привреде земља широм Европе, а самим тим и економски опоравак континента од "највеће кризе од настанка Уније".
