ЕВО НА КОМ МЕСТУ СЕ НАЛАЗИ СРБИЈА! Погледајте списак земаља са НАЈСКУПЉОМ СТРУЈОМ у Европи
Упоређујући куповну моћ домаћинстава са ценом киловата, код нас је електрична енергија скупља него у Хелсинкију, Берну, Амстердаму, Стокхолму.
Украјинци имају најнижу цену струје, у просеку 5,06 евроценти с ПДВ-ом. Немци киловате плаћају најскупље 33,39. Србија је после Кијева друга најјефтинија земља међу европским престоницама по цени струје и просек је 8,11 евроценти с ПДВ-ом, потврђују подаци објављени у најновијем билтену Агенције за енергетику.
Планирате да средите стан како би се боље продао? Заборави се један мали детаљ - обратите пажњу на ове смернице!
КАЗНЕ И ДО 50.000 ДИНАРА: Сутра истиче рок за плаћање једног намета, ко закасни неће добро проћи
Нова магистрала повезаће Београд са ауто-путем Милош Велики: Крај радова до октобра 2022. године (ФОТО)
Међутим, уколико се упореди цена струје у европским градовима према куповној моћи, далеко смо од најјефтинијих. Најнижу цену у односу на стандард имају становници Осла 8,74 евроцента. Јефтинију струју од нас имају још Хелсинки, Берн, Амстердам, главни град Малте – Валет и Стокхолм, пише Политика.
У Србији је просечна цена киловата у односу на нашу куповину моћ 15,48 евроценти. Ако је за утеху и већина бивших југословенских република осим Македоније и БиХ има скупљу електричну енергију од нас у односу на куповну моћ. Најскупљу струју у односу на животни стандард имају домаћинства у Прагу и плаћају 33,54 евроцента.
Али како је недавно на сајту прокоментарисао један читалац Политике:
- Шта мене интересује Финска или Швајцарска. Мени је струја у Србији скупа. И цена рада нам је најјефтинија и стандард нам је најнижи и лична примања су на истом нивоу и како онда неко стално може да понавља најјефтинија струја најјефтинија струја - написао је он.
Просечна нето зарада за мај ове године у Србији износила је 65.025 динара док је минимална 38.991. Истовремено је плата код предузетника око 33.358 динара.
Априлска потрошачка корпа коштала је 75,824,59 динара, а минимална 38,303. Ако се зна да око 25 одсто укупних трошкова одлази на становање где спада и струја јасно је зашто је читаоцу „Политике” скупа електрична енергија у Србију и не занима га колика је у Финској где је плата 10 пута већа.
Обрни окрени нити је струја у Србији најјефтинија, нити је јефтина. Кошта онолико колико сваког месеца свако од нас мора да палти из свог џепа. Извесно је да би износ на рачунима могао да буде нижи када, између осталог, не би плаћали накнаду за повлашћене произвођаче електричне енергије. Реч је о онима који производе струју из ветра, сунца или воде, а којима свако домаћинство у Србији то плаћа и то упркос чињеници да имамо своје капацитете, да ЕПС 70 одсто електричне енергије добија из угља а остатак из хидропотенцијала.
Осим што се плаћају зелени киловати страним инвеститорима, уз потрошене киловате домаћинства ЕПС-у плаћају и трошак гарантованог снабдевача, ТВ таксу, накнаду за унапређење енергетске ефикасности (односно замену врата и прозора и изолацију зграда) па када се на то додају ПДВ и акциза рачун је знатно већи него да се само потрошња подели с ценом киловата које производи ЕПС.
Уосталом зар има нека земља где је стање на бројилу нула, а рачун скоро 1.000 динара.
