ВЕСИЋ: EXPO ће нас коштати 2, 5 милијарди евра!

То у интервјуу за “Блиц Бизнис” каже Горан Весић, министар за грађевинарство, инфраструктуру и саобраћај и додаје да ће радови на реализацији програма “Скок у будућност – Србија 2027” бити завршени до децембра 2026. године.
 

Дакле, цео инвестициони циклус је 18 милијарди евра а сам комплекс за изложбу 2,5? То вас питам јер у јавности постоје недоумице око цене?

- Да, у питању су трошкови који су непосредно повезани са изложбом. Комплекс је планиран као мултифункционални простор који поред изложбеног простора у функцији EXPO 2027 садржи и пратеће комерцијалне и смештајне капацитете.

Сви пратећи садржаји треба да обезбеде логистичку подршку како би читаво ово подручје прерасло у значајан економски и туристички центар Града Београда и Републике Србије.

Који су објекти који треба да од не баш атрактивне локације у Сурчину направе економски и туристички центар?

- Просторни план дели подручје на три целине. Прва, Е1 је планирана као изложбени простор за изложбу EXPO – павиљонима за земље излагаче, мултифункционалним халама, конгресним и конференцијским салама али и површинама под објектима линијске инфраструктуре. Површина Е1 износи око 83,15 хектара. За пратеће смештајне капацитете је целина Е2, оријентационе површине око 9.2 хектара. У оквиру целине Е2 планирана је и изградња предшколске установе за 270 корисника, основна школа за 600 ученика и хотел. За пратеће комерцијалне садржаје дефинисана је грађевинска парцела Е3, површине од око 23.3 хектара.

Може вам се приписати да је за те објекте много 2,5 милијарде?

- Није само то већ је ту укључен и развој линијске инфраструктуре коју ће чинити мрежа различитих видова саобраћаја. Комплекс ће бити повезан са Војвођанском улицом и денивелисаним прикључцима на државни пут Е-75, Обилазницу око Београда и планирану деоницу Нови Београд – Сурчин као дела ауто-пута Е-763. Предвиђена је и изградња бициклистичких стаза повезаних са оним у широј градској мрежи. Градимо и пругу од железничке станице Земун - аеородром Никола Тесла и аеродром Никола Тесла - национални стадион. То је прва деоница градске железнице коју ћемо да градимо упоредо са метроом.

Планом места за постављање плутајућих објеката на водном земљишту Београда дата је могућност и повезивања са центром града путем водног саобраћаја. То је надлежност града и надам се да ће успоставити речни јавни превоз. Све прати и изградња водоводне, канализационе, електроенергетске, телекомуникационе, гасоводне и топловодне мреже као и пратећих објеката али и објеката за производњу енергије из ОИЕ.

Шта је онда развојни план “Скок у будућност EXPO-2027” који је везан за целу Србију?

- Наставак свеобухватног развоја инфраструктуре на територији наше земље. Када је реч о друмској то је изградња брзе саобраћајнице Осмех Србије – Бачки Брег - Наково, ауто-пута Београд – Зрењанин – Нови Сад, Моравски коридор, брза саобраћајница Дунавски коридор, Фрушкогорског коридора, брзе саобраћајнице Шабац – Лозница и Вожд Карађорђе и тако даље. Само у 2024, планирамо изградњу 166.3 километара ауто путева и брзих саобраћајница, 68.27 у 2025. и 252.51 километара током 2026. године. Један од наших приоритета је и даљи развој зелезница.

Који су то пројекти везани за железницу ?

- До краја године завршавамо пругу Нови Сад – Суботица, реконструишемо пруге Ниш – Димитровград и изградњу обилазнице око Ниша.Ту је и један од највећих подухвата у историји Србије, брза пруга Београд – Ниш, процењене вредности 2.77 милијарди евра. Градимо и реконструишемо железничке станице, набављамо најсавременије композиције возова, ту је и диспечерски центар у коме ћемо, са једног места, управљати железничким саобраћајем. Укупно, планирамо изградњу и реконструкцију 2017.8 километара пруга. Али, унапредићемо и водни саобраћај, дуго запостављен са невероватним потенцијалом.

О водном потенцијалу се годинама прича, а он и даље на папиру. Може ли и сада то да нас задеси?

- Реконструишемо луке у Прахову и Богојеву, градимо међународна путничка пристаништа и марине дуж Саве и Дунава.Развијамо и инфраструктуру за ваздушни саобраћај, градимо и унапређујемо Аеродром Никола Тесла и Константин Велики у Нишу, Морава у Краљеву и Росуље у Крушевцу. Спроводимо и програм интегралног и комуналног развоја широм Србије. Како је у свом обраћању и током презентације програма “Скок у будућност – Србија 2027.” објаснио председник Вучић, износ од 18 милијарди евра који се помиње у медијима односи се на сва претходно описана улагања.

У медијма и делу стручне и опозиционе јавности оспорава се и део везан за повећање БДП на 100 милијарди евра?

- Улажемо 18 милијарди евра да свако место у Србији добије нови пут, да наша деца имају квалитетније услове за образовање и развој, да млади остану у Србији, да имамо добру здравствену заштиту… До 20. марта пилив страних директних инвестиција био је милијарду и 172 милиона евра, што је апсолутни рекорд свих времена. Очекујемо да у 2024. години прилив буде око пет милијарди евра директних страних инвестиција. Процене говоре да је учешће фиксних инвестиција у номиналном БДП-у у 2023. било преко 23% док су државне достигле ниво од око 7% БДП-а и реално је очекивати да исте наставе са растом.

Нисте ми одговорили за критике?

- Критичари износе аргумент да се сви претходно описани пројекти реализују задуживањем државе и грађана. Оно што не разумеју је мултипликаторски ефекат инвестирања у инфраструктуру и економску корист коју са собом носе. Иако је велики део инвестиција из кредита, на крају 2023. учешће јавног дуга у БДП износило је 52,3%, смањено је за 2,8 процентна поена у односу на крај 2022.године. Стручњаци очекују да ће, као резултат нижег дефицита, јавни дуг наставити да опада у наредним годинама, и да 2026. године буде на нивоу од око 50% БДП-а.

А БДП од 100 милијарди евра, да ли је то реалност?

- Што се БДП-а тиче кумулативни реални раст од 2020-2023. године износи око 12%. Реални раст БДП-а је, према прелиминарној процени РЗС у 2023. био 2,5% а пројектован за 2024. је у распону 3-4%, док се у 2025. и 2026. години очекује повећање од 4-5%. Према последњем извештају ММФ укупан БДП Србије износи 69,5 милијарди евра па ако наставимо овим путем, уз испуњење предуслова везаних и за глобалну економију, бројка од 100 милијарди евра БДП у следеће две године није недостижна.

*Зашто је онда ММФ имао примедбе на транспарентност јавних набавки за пројекат “Скок у будућност - Expo 2027”?

- ММФ је оценио да је Србија на путу раста и развоја, да је задржала макроекономску стабилност, а похваљени су успеси Србије и отпорност привреде на спољашње утицаје. Наравно да је ”Скок у будућност – Србија 2027” као наш највећи развојни пројекат, у који се улаже 18 милијарди евра, важан за наше међународне партнере. Кроз сарадњу са ММФ и другим међународним финансијским институцијама желимо да обезбедимо максималну транспарентност трошења јавних средстава.

Можете ли да обезбедите радну снагу за овај пројекат, пошто је нема?

-То је право питање важно за даљи рад наше економије јер ми увозимо радну снагу. Прошле године је издато 52.000 радних дозвола странцима што је 70 посто више него претпрошле. Не можемо да одржимо привредни раст, посебно у грађевинарству, транспорту и пољопривреди, без страних радника. Они долазе углавном из Азије, Руске Федерације, Кине, Турске, Индије и Непала, и највише су ангажовани у грађевинарству.

Шта их мотивише да дођу, изузетно ниске плате у њиховим земљама, пошто ни код нас нису баш велике?

- Код нас су све веће зараде у грађевинској индустрији где је просечна нето зарада порасла са 43,781 из 2018. на 87,128 динара колико је била у децембру 2023. године, што је раст од 99%. Просечна нето зарада у 2023. години у грађевинарству износила је 73,778 динара. Овакво кретање зарада у грађевинарству је доказ напретка који остварујемо. Настављамо и да либерализујемо тржиште и унапредимо услова рада, а то остварујемо и кроз Отворени Балкан и сарадњу са нашим партнерима у региону.

Ако би сте рангирали пројекте уназад 20 година, на ком месту би био “Скок у budućnost-Expo2027”?

- Од времена СФРЈ па до 2012. године у Србији изграђено 596 километара ауто-путева, а од 2012. до сада 468, и да се гради 643, а да је планирано још 487 километара ауто-путева и брзих саобраћајница. Од 2000. до 2012. у Србији није изграђен ниједан центиметар нове пруге, а реконструисан је само 31 километар. Од 2012. године до сада изграђено је 108 нових пруга, од чега 74,9 километара брзих, а реконструисано је 843. То је само део развија у последњих 12 година, а наравно EXPO 2027 је круна, који је представио председник Вучић и који је најбољи стратешки програм нашег развоја. Он показује да државно руководство ствара модерну и економски снажну земљу.Ако смо економски јаки, можемо да водимо независну политику и да штитимо кључне државне и националне интересе а то су Косово и Метохија и Република Српска.

Да ли ће таква Србија да се представи на EXPO и како одговарате на критике да је реч о минорној манифестацији?

- Ако на глобалном нивоу није важан EXPO, зашто су се САД и Шпанија бориле за њега? Да су га ти критичари добили ишли би у ту Шпанију и сликали се тамо. То су радили и са фонтаном на Славији која им је сметала на тргу а било им је лепо да буде гроб Димитрија Туцовића!? После оду у Барселону и сликају селфи поред фонтане. Када има Барселона фонтану то је лепо а када је у Београду то је много страшно. Ту је разлика између нас и њих. Ми желимо да се Србија развија и да имамо најбоље светске манифестације од спортских до пословних а они да Србија остане на периферији света у који само они могу да путују.

Извор: Србија Данас/Блиц