"ГРАЂАНИ МОРАЈУ ДА ЗНАЈУ, НЕМА МЕСТА ПАНИЦИ" Стручњаци открили: Ево колико залиха хране има у Србији
Стојановић је навела да Србија има стабилну понуду житарица.
Помоћник министра трговине Јасмин Хоџић казао је данас да у робним резервама има довољно хране на залихама, а декан Економског факултета Жаклина Стојановић тврди да су количине доступне на тржишту "далеко веће", што оцењује да грађани треба да знају, како би се прекинула сумња или ширио страх од несташица хране.
УСКОРО СТИЖЕ НОВИХ 100 ЕВРА: Пријавило се већ 25.000 младих, ево у ком случају морате поново да аплицирате
КОЛИКО ЋЕ СРБИЈА ПЛАЋАТИ РУСКИ ГАС У БУДУЋНОСТИ? Неколико опција на столу, а овај датум је КЉУЧАН
100 ЕВРА ОД ДРЖАВЕ ДОБИЈАЈУ И ОНИ КОЈИ ИМАЈУ 30 ГОДИНА? Министарство финансија потврдило, ОВО је једини услов
Хоџић је за телевизију Инсајдер рекао да Србија највише увози "неке сировине и енергенте" и да ће то бити изазов за "наредни период", наводећи да нико не може да одреди колики је тачно "наредни период" као и да нико не може да предвиди како ће се "одређене ствари" у политичком смислу одвијати.
- Оно што свакако имамо и чини ми се да ћемо имати ту перспективу јесте храна и пољопривредни производи. Ми смо једна од 10 можда највећих земаља у Европи по производњи житарица, али оно што је кључна поента јесте како тим вишковима треба да управљамо - навео је он.
Према његовим речима, Србија има пшенице за месец и по дана, соли за два до три месеца, пиринча за месец и по дана, уља за два месеца, а пасуља за један месец.
Стојановић је навела да Србија има стабилну понуду житарица, а скренула је пажњу да "извозимо пшеницу ниског квалитета, истовремено увозимо пшеницу високог квалитета да бисмо добили квалитетно зрно које касније може да служи за производњу у прехрамбеној индустрији".
- Желим да причам о опортунитетним трошковима, о пропуштеним приходима - шта би било да смо ми могли да понудимо пшеницу која се користи за индустријске сврхе, а не као сточна храна - рекла је Стојановић, оцењујући да је то главна тема.
Она је казала да храна није само економска или социјална категорија, додајући да је храна политичко - безбедносна категорија.
- Свака држава мора да има стратегију која је везана за понуду хране управо у кризним ситуацијама које могу настати. Сада се налазимо на прагу тзв. апсолутне кризе где ми немамо никаквог утицаја на ток догађаја и у таквој ситуацији искључиво зависимо од онога што ми производимо, од наших произвођача - оценила је Стојановић.
