СРБИН СЕ ДОСЕТИО: Засадио ове житарице и ЗАРАДИО много новца! Ако имате услова, покушајте и ви!

Између планина Јадовник и Чемерница, преко обронака Златара, на раздаљини дугој чак 70 километара и надморској висини од 1.200 метара, агроном Јекослав Пурић из Нове Вароши, на површини од 60 хектара органски узгаја две врсте ретких житарица, хељду и спелту.

У Ариљу почела берба боровнице: Ево колико кошта килограм!

ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ: Ево шта би могло да замени велике тржне центре

Пурић слови за највећег произвођача ових култура у земљи. Своје производе продаје широм Србије, како он каже, од Прибоја до Суботице, а нису ретки ни купци из суседних земаља, Црне Горе и Босне и Херцеговине. 

Ове житарице одлично подносе оштрију климу и отпорније су на болести пшенице. То је и главни разлог због којег је Пурић своје "поверење" поклонио њима, па из године у годину, више од две деценије, повећава површине које сеје. 

- Семе спелте посејано је на 34 хектара, а хељде на 26 хектара. Народ се све више опредељује за здравији начин исхране, што подразумева смањивање употребе белог брашна, а повећава потрошњу других житарица, пре свих спелте и хељде - у даху збори старина Јекослав Пурић, који гази седму деценију, али и даље вешто барата трактором. 

- Очекивани приноси по хектару крећу се од 1,2 тоне за хељду до 3,5 тоне за спелту. Комплетан род заврши у силосима где се после сушења меље, затим пакује и спрема за тржиште - наглашава Јекослав. 

Поред органске производње житарица, овај планински крај познат је и по производњи кромпира. Добривоје Караклајић, пољопривредни произвођач из Ивањице, у својој фабрици на отвореном засадио је семенски кромпир на површини од 15 хектара. 

- Због лоше цене, просто сам натеран да смањим засејане површине. Производња је скупа, а откупна цена кромпира изузетно ниска, тако да је рачуница слаба - јада се Караклајић. 

Надничар Алдин Ибровић из Кладнице свакодневно прелази десетине километара како би у цик зоре стигао на имање и прионуо на посао, јер каже у Сјеници посла нема.

- Напорно јесте али мора да се ради, газде су кажу задовољне мојим радом, а и ја сам задовољан како ме плаћају - истиче Алдин.