ХРВАТИ СЕ И ДАЉЕ ПРЕМИШЉАЈУ: Рад недељом - да или не?
Садашња власт склона је, отприлике, трочетвртинској забрани. То значи да би продавницама и даље био допуштен рад недељом 14 пута годишње.
У Хрватској се поново шушка о забрани рада недељом. Док су Словенци изгласали забрану, а Србија изнела јасан став да до ње неће доћи, наше комшије и даље већају.
Факултет друштвених наука добио седам акредитација
ЈОШ ЈЕДНА СЈАЈНА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ: После "Милоша Великог" стиже и "Вожд Карађорђе" који ће спојити Шумадију и источну Србију
Радници желе да им то буде слободан дан, то хоће и црква, док послодавци тврде да ће забрана рада недељом донети талас отказа. Стручњаци кажу да је то "шупаљ аргумент".
- Баш јуче ми је запала радна недеља, а фреквенција купаца је била ужасна. Чекали су нас пред улазом већ ујутру пре отварања. Уствари, читав викенд је био грозно интензиван. Обично тако и почну навале, које уопште нису ретке, већ од четвртка поподне - каже Мирјана из Загреба, радница у једном великом трговачком ланцу.
Није желела да се представи пуним именом и презименом јер, како је објаснила, шефови не воле када радници говоре за медије, а и знају бити осветољубиви.
- Некима је довољно да им се мало, незнатно замерите, и већ завршавате у неком другом објекту, који вам још мање паше. А питање рада недељом је међу најпроблематичнијим. Зна се шта ми радници мислимо о томе, барем огромна већина нас. Али, шефови и газде сматрају да не би требало да имамо право ни да се изјаснимо о томе - наводи даље и додаје да је "недеља дан када већина људи има слободно, дан за породицу и дружење".
Каже и да јој мање значи што има слободан дан средом. Осим тога, као накнаду за рад недељом Мирјана и колеге добијају свега око шест евра на плату која је ионако већ ниска - око 530 евра са све додацима за превоз и топли оброк.
Слабо плаћено, а физички захтевно
Влада у Загребу опет "хвата залет" према забрани рада недељом, иако детаљи још нису познати. Наводно је процес доспео пред завршне дискусије са синдикатима и послодавцима. Ако бисмо закључивали по старим најавама, садашња власт склона је, отприлике, трочетвртинској забрани. То значи да би продавницама и даље био допуштен рад недељом 14 пута годишње.
Синдикати већ годинама траже да супермаркети, бутици и друге продавнице не раде недељом. Марина Ивандић, чланица Базе за радничку иницијативу и демократизацију, каже да је циљ да радници могу да планирају своју седмицу и приватни живот, што је у сменском раду ионако много теже.
- Уз то је рад у трговини тренутно слабо плаћен, физички захтеван и често се одвија у условима недостатка радника - нагласила је. Она тражи да се број радних недеља ограничи, да се такав рад поштено плати и да се кажњавају послодавци који крше закон. У Хрватској синдикати у борби против радне недеље већ годинама имају моћног и неочекиваног савезника у виду Католичке цркве. Па, ипак, ни то до сада није помогло.
Хрватска није изузетак по историји неуспешних покушаја увођења забране рада у недељом у Европи, истиче социолог Марко Луцић, аналитичар тржишта рада.
Жене посебно на удару
- Не знам да ли би купци требало да се недељом одмарају од нас, али ми дефинитивно имамо ту потребу. Знају да нас јако исцрпе, као да долазе ради "лечења живаца". Немају на кога да се истресу, па то чине на нама - каже Мирјана.
Додаје чињеницу која многима пречесто измиче из вида: у продавницама раде већином жене. А оне су више оптерећене и породичним обавезама.
- Гледам толике своје колегинице и све ми је јасно. Жене се поврх свега још и више боје, њихова је позиција у друштво тежа. Некад помишљам да смо временом постале као "бело робље". Некад су трговци били господа-радници. Сад је слика далеко неповољнија - закључује.
