"Финансијска стабилност усред вртлога кризе" Геогријева: Земље Г20 да удруже улагања за економски опоравак
Међу најважније циљеве у 2021. години на чијем постизању земље треба заједно да раде убројани су решавање проблема климатских промена и интензивирање дигитализације економија.
Извршна директорка Међународног монетарног фонда (MMF) Кристалина Георгиева позвала је земље Г20 да удруже и синхронизују улагања за економски опоравак од пандемије корона вируса, јер ће то резултирати снажнијим растом уз мање трошкове.
СРБИЈА ЋЕ УЗ ЈЕДНУ ЕУ ЗЕМЉУ НАЈБОЉЕ ПРОЋИ КРОЗ КРИЗУ: Шта то радимо као и економија у којој је плата 952 евра?
СРБИЈА СЕ ИЗ ДАНА У ДАН РАЗВИЈА: Вучић данас на постављању камена темељца у Батајници
ЦЕНА "ЦРНОГ ЗЛАТА" СКОЧИЛА НА СВЕТСКИМ БЕРЗАМА: Да ли ће бити поскупљења горива на српском тржишту?
-Кад би се земље Г20 удружиле, заједно улагале истовремено, потрошиле би за трећину мање средстава за постизање истог циљаног резултата, рекла је Георгиева у обраћању на Париском мировном форуму.
Шефица ММФ-а је истакла да би владе требало да искористе неискоришћени инвестициони капацитет, расположиви фискални простор и врло ниске каматне стопе како да би подстакле тржиште рада и привредни раст и смањиле економску неједнакост.
Према њеним речима, последња глобална финансијска криза 2008. године натерала је свет да схвати да банкарски систем мора да буде чврст и отпоран на шокове.
-То смо постигли у претходном периоду и од тога данас имамо корист. Имамо финансијску стабилност усред вртлога кризе, рекла је Георгиева, додајући да је пред нама питање да ли ћемо додатно ојачати отпорност финансијског система.
Другим речима, како се изразила, питање је да ли ће 2021. бити година "у којој ћемо написати још једну 'Причу о два града', у којој ће се повећати неједнакост између земаља, унутар њих и између генерација, или ће ће то бити година у којој ћемо удружити снаге у изградњи просперитетнијег, равноправнијег и одрживијег света".
Георгијева је навела да је ово година у којој се свет суочио са најгором пандемијом у последњих 100 година и са највећом рецесијом од Велике депресије, али и година у којој су владе и централне банке дејствовале координирано и уложиле огромних 12 билиона долара за подршку привредама и њиховој ликвидности путем фискалних и монетарних мера.
Навела је такође да је ММФ ове године добио још једну 190. чланицу, малу државу Андору, оценивши да је то "мали симбол с великом поруком - да смо у овоме сви заједно".
Међу најважније циљеве у 2021. години на чијем постизању земље треба заједно да раде убројала је решавање проблема климатских промена и интензивирање дигитализације економија. Нагласила је да се у оквиру заједничких активности за подстицање раста никако не смеју заборавити земље у развоју, и да треба повећати улагања у економије у успону.
У супротном, ако се тако не буде поступало, неједнакост и сиромаштво ће се продубљивати.
Георгиева је обећала да ће ММФ бити активан учесник у тим заједничким напорима са средствима којима располаже.
Обраћање је завршила поруком да морамо да мислимо на то шта остављамо будућим генерацијама, упозоривши да не смеју да им се оставе неодрживи дугови, и да тај проблем треба одмах решавати а не одлагати.
Такође се заложила за увођење глобалног дигиталног пореза, приметивши да су дигиталне компаније снажно профитирале у овој кризи.
-Будућим нараштајима треба да озеленимо будућност кроз висококвалитетна улагања у обновљиву енергију, закључила је директорка ММФ-а Кристалина Георгиева.
