Инвестициони бум луксузних станова у Београду: Порасле цене некретнина у српској престоници!

Београд је последњих сто година један од најатрактивнијих дестинација за миграције на територији западног Балкана.

Увек се тражи квадрат више. Због велике потражње станова, развијене инфраструктуре, могућности запослења, вредност некретнина у српској метрополи далеко је већа од осталих већих градова у региону. На подручју бивше Југославије једино могу да парирају Загреб, Љубљана и неколико приморских туристичких центара, где су станови скупљи. Тренутно, у Београду су далеко јаче цене станова него у Сарајеву, Подгорици и Скопљу.

Цене некретнина у Београду током првих шест месеци 2018. су порасле неких шест процената у односу на исти период лани. Од јануара до краја јуна у свих 17 општина, према подацима у извештају Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) продато је 1.712 стамбених јединица. Просечна цена квадрата у другом кварталу је 1.171 евро, наводе Новости.

Међутим, ако би у анализу улазиле само централне градске општине, цена квадрата у главном граду Србије је значајније већа. Просек поправља велики инвестициони бум луксузних станова. Од 2015. године показало се да постоји оправдана глад за становима луксузније градње. Квадрат стана у елитним новоизграђеним четвртима Савског венца се продају око 3.500 евра. Просечну цену појачавају продати станови на Врачару и Старом граду. Ако се изузму приградске општине, цена квадратног метра стана у Београду је 1.450 евра.

Најскупљи некретнине на простору бивше Југославије су у Дубровнику. Просечан квадратни метар кошта невероватних 3.370 евра. Папрена је и Љубљана, где је квадратни метар стана, у просеку продаван за 2.750 евра. У Ровињу и Сплиту квадрат је 2.500 евра. У Загребу, претходних годину дана квадратни метар продавао се у просеку за 1.800 евра. Толику вредност имају и некретнине у Будви.

Истраживања тржишта некретнина показало је да је цена квадрата у Сарајеву и Подгорици креће у просеку око 1.000 евра. Међутим и ова вредност квадрата је клизна. Станови око Башчаршије (центар Сарајева) коштају и до 1.600 евра. Тако је и са урбаном зоном Подгорице, где се квадрат на шеталишту плаћа до 1.500 евра. Цене станова у Скопљу се крећу од 1.100 до 1.500 евра, у зависности на позицију стана у односу на реку Вардар.

Према подацима специјализованог портала "Глобал проперти гајд", видимо да је најјефтинији квадрат од земаља Европске уније у Бугарској - у просеку кошта 1.305 евра. У Софији просечна вредност квадрата је од 1.100 до 1.400 евра.

У Мађарској је квадрат је 2.215, а на Малти 4.576 евра. Цена квадрата стана у већим градовима Турске је 4.581 евро, у Шведској 6.991 евро, Словенији 2.922, Италији 8.439. У Немачкој стамбено питање може да се реши за, у просеку, 5.907 евра по квадрату, а у Данској за 4.279 евра. Овај сајт наводи да је у Аустрији, где има највише наших исељеника, квадрат стана кошта невероватних 11.559 евра.

Ове анализе "Глобал проперти гајда" треба узети са резервом, јер су се они искључиво фокусирали на градове где је најактивније тржиште.

Један купац је кеширао чак 531.000 евра за два стана од по 74 квадрата у "Београду на води". Уз те две некретнине на елитној локацији, добио је и два гаражна места. У Кнеза Милоша, на месту старог МУП зида се нови кварт, а како се може видети на сајту РГЗ, један купац је за 294.000 евра купио стан од 98 квадрата са два гаражна места.

Подаци НКОСК показују да су од априла до јуна у београдском региону продате укупно 893 некретнине, а од тога највише на општини Звездара, 153 стана, затим на Новом Београду (137) и Земуну (112). Када се ради о цени, ове године у другом кварталу, према подацима НКОСК, најскупљи продати станови на општини Савски венац где је просечна цена по квадрату 1.705 евра, затим Стари град 1.631 евро и Врачар, по цени од 1.582 евра. Квадрат стана у Барајеву вредео је 389 евра, у Лазаревцу просечна цена квадрата је 724, у Младеновцу 567 и 510 у Сопоту.