ИСТОРИЈСКА ОДЛУКА У ЛОНДОНУ - ПОСТИГНУТ ДОГОВОР ВЕКА: Укидају се пореске оазе, коме то не(одговара)?
Министри финансија земаља Г7 су се сад сложили да то начело "седишта" треба да буде замиењено начелом "промета"
Најразвијеније земље света сложиле су се да порез за компаније износи најмање 15 одсто и да се плаћа тамо где се остварују приходи. То би практично укинуло пореске оазе и донело силне милијарде у државне благајне. Министри финансија групе најразвијенијих земаља Г7 хвале се да су на састанку у Лондону постигли "договор века". То је чак и формално скоро тачно. Јер, недуго након Првог светског рата је последњи пут постигнут споразум у Лиги народа да компаније плаћају порез тамо где им је физичко седиште. То начело је прихваћено практично од свих држава и претпоставка је свих споразума о међународној трговини све до данашњих дана.
ВРТИЋИ ДАНАС ОБЈАВЉУЈУ ЛИСТЕ УПИСА! Родитељи, чији су малишани "испод црте", имате право жалбе до овог датума
ВЛАДА УСВОЈИЛА ИЗМЕНЕ ЗАКОНА: Ступају на снагу нова правила за запослене породиље, главна промена тиче се плате
ЈОШ ЈЕДНА ДРЖАВА ОТВОРИЛА СВОЈЕ ГРАНИЦЕ! У ову земљу ћете моћи да уђете БЕЗ икаквих УСЛОВА уколико планирате пут на МОРЕ
И то иако је пре појаве дигиталних гиганата попут Амазона, Гугла или Епла било јасно да такво начело пружа бесконачан простор за махинације. Јер чак и код производних погона где би требало бити јасно где је производ сишао с фабричке траке има начина да се дистрибуција организује преко читавог ланца фирми, теоретски са седиштем у некој држави са минималним порезом.
Министри финансија земаља Г7 су се сад сложили да то начело "седишта" треба да буде замиењено начелом "промета". Једноставно и веома праведно: концерни ће плаћати порез тамо гдје остварују приход, без обзира у којем облику.
То значи да ће Гугл и Фејсбук плаћати Немачкој порез на добит кад у овој земљи сакупљају податке и продаје рекламу, код интернет-трговина као што је Амазон је све још једноставније.
До овог договора никад не би дошло да се за њега није одлучно заложила Џенет Јелен, нова министарка финансија САД. Она и амерички председник Џозеф Бајден су испрва тражили минималну пореску стопу од 21 одсто, али то је многима било превише.
Највише се нећкао домаћин, британски министар финансија Риши Сунак, али му је свакако помогла и рачуница Универзитета Оксфорд: негде око половине међународних компанија које имају сједиште у некој од земаља групе Г7 у Великој Британији не плаћају нити пенија пореза.
На први поглед се чини да би због америчких интернет-дивова Вашингтон требало да буде посљедњи који се залаже за такво начело пореза, али и они имају своју рачуницу: јер то ће значити да ће и немачки BMW плаћати порез у Америци кад тамо прода свој аутомобил.
Осим тога, Италија и Француска су већ увели своје "интернет-порезе" америчким компанијама које ће морати да укину кад се промене правила игре.
Чак је и Алекс Кобхем, шеф "Tax Јустице Network" која се залаже за праведне порезе, у интервјуу за DW назвао одлуку "историјском". Али, он је рекао да су земље Г7 имале прилику да минилану пореску стопу поставе на 25 одсто уместо на 15.
- То значи да ће корист бити много мање него што је могла да буде. Овде богате земље успостављају правила за све остале. Требало би да то изместимо у Уједињене нације и направимо договор који одговара свима, а не само земљама Г7 које гледају своју касу - рекао је он.
Но, немачки министар финансија Олаф Шолц је управо одушевљен овом "пореском револуцијом", како је зове. Јер нема великих брига да ће благајна Берлина бити још пунија: по процени министара, ту је реч о најмање 50 милијарди долара годишње које су међународни концерни до сад одвлачили у некакве пореске оазе и у "седишта" која су им била тек изговор да не плаћају порез тамо где су новац и зарадили.
У Лондону је додуше постигнут начелни споразум међу земљама Г7, иако је остављено још простора да се утаначе детаљи. Свакако је големи корак кад тако нешто усвоје САД, Њемачка, Француска, Велика Британија, Јапан, Италија и Канада - Шпанија је такође стални гост тих сусрета.
Али, глобални порез ће постати стварност тек ако начело прихвате све земље Г20.
Шансе су добре: Италија је ове јесени домаћин састанка те проширене групе најразвијенијих земаља у коју онда долазе и Кина, Индија, Бразил, Аустралија или Јужноафричка Република. Они заједно чине две трећине становништва наше планете и око 90 одсто економског потенцијала. Ако се они сложе, онда ће то бити заиста тако - можда не одмах, али у догледно доба.
Чак и када је реч о Кини, има добрих изгледа на пристанак: она јесте велики извозник, али овако ће моћи да рачуна и на приходе од промета на свом великом и све имућнијем тржишту. Но и међу чланицама Европске уније има противника таквог начела: најгласнија је наравно Ирска, нису одушевљене нити Холандија или Луксембург - редом чланице које су "пријатељским" пореским стопама привукле међународне концерне да тамо отворе своја седишта за Европу.
Но и они морају схватити да нема смисла ово међународно такмичење све нижим порезима у којем учествују сви: у Немачкој је још осамдесетих порез компанијама био 60 одсто, сад је око 30 одсто, у САД је у протекле четири деценије с 50 одсто пао на 25 одсто.
Наравно да неке земље света никад неће пристати на ново начело. Кајманска острва или Панама ипак не могу бити мерило економије целог света, пише DW.