Истрага против трговинских ланаца у Србији због договарања цена и даље траје: Ево докле се стигло са поступком

Како је портал Србија Данас већ наводио, комисија за заштиту конкуренције покренула је истрагу против четири велика трговинска ланца – Делхаизе, Меркатор С, ДИС и Univerexport – због сумњи да су договором повећавали цене на штету грађана. 

Ни након више од два месеца, откако је покренут поступак против четири велика трговинска ланца због могућег удруживања и договарања цена, епилог тог поступка за сада још увек немамо. 

У време слава, празника и краја године, када грађани много више троше него иначе, поставља се питање, јесу ли потрошачи у Србији заштићени?

Весна Перенчић из Републичке уније потрошача каже за Euronews Србија да овакви поступци не трају кратко и да он може да се пролонгира од пар месеци до пар година.

- Када погледамо претходне поступке. Један је био на тржишту кафе, када је закључено да су закључили рестриктивни споразум, поступак је трајао око две године. Тада су кажњена два учесника, јер су држали 80 одсто тржишта кафе. Последњи поступак, који је окончан у јулу 2024. године, и који се водио против трговаца, увозника и дистрибутера опреме канцеларијског прибора, траје од 2018. године - објашњава она.

Додаје, да када се закључи рестриктивни споразум, и када се утврди кривично дело из члана 229 Кривичног законика, у процес се укључује и надлежно тужилаштво, па то, објашњава, додатно утиче на трајање поступка.

Лошији квалитет производа мултинационалних компанија у земљама с ниским приходом

Истраживачи компаније "Атни" установили су да су производи 30 компанија у земљама са ниским приходима лоше оцењени у поређењу са оним који се налазе у земљама са високим приходима. Наиме, реч је о истим производима истих произвођача.

Тако да када на пример, купите крем истог произвођача у Немачкој и Србији, може  лако да се утврди да укус није исти. Перенчић каже да то није ништа ново, и да је то иначе примећено и на нивоу Европске уније.

- Европска комисија је такође још 2017. године утврдила да постоји генерално тај проблем. Србија јесте, тржиште на коме се амортизују, нажалост, производи знатно слабијег квалитета и производи који би вероватно били уништени у земљама Западне Европе - каже она.

Додаје да се то односи генерално на земље које су и у нашем комшилуку, па подсећа да је у Хрватској утврђено да је детерџент Аријел апсолутно другачијег квалитета него онај који се користи у земљама Западне Европе.

- Аријел се производи у Француској, али има своје фабрике и у Чешкој и Бугарској. Аријел који се производи у тим фабрикама и дистрибуира на тржиште био је много лошијег квалитета. Уместо четири тензида, сапуна и липазе, има само њихов детерџент, два тензида, сапун и нема липазе. Тако да је то апсолутно другачији квалитет. Они су своје потрошаче заштитили, реаговали, и овај детерџент се сад дистрибуира директно из фабрике у Француској - објашњава она.

Перенчић каже да је пре свега најважније предуговорно информисање потрошача. Она напомиње и да се они везују за одређену робну марку јер им је она пре свега гаранција квалитета.

- Уколико се утврди да је он другачијег квалитета, другачијег састава него што се иницијално производи у фабрици, у земљи порекла, онда потрошач то мора да зна. Управо је то препознато као проблем у Европској Унији и због тога је допуњена директива 2005 кроз 29 о непоштеној пословној пракси - каже она.

Како додаје, донета је нова је нова регулатива о непоштеној пословној пракси, а то значи да потрошач мора да буде информисан, да поред производа да стоји тачан састав, колика су одступања, колики је рок трајања тог производа.

- Ми ћемо морати да имплементирамо ту регулативу у току измена закона о заштити потрошача, односно, нови закон о заштити потрошача у 2025. години. Као кандидат приступа Европској Унији, ми смо у обавези да имплементирамо те директиве које су у Европској Унији - рекла је она.

Каква је ситуација у Немачкој?

Са друге стране, када би се Србија поредила са Немачком ситуација је доста другачија. Наиме, контроле нелојалне конкуренције у Немачкој су поприлично честе, а казне драконске, каже за Euroenws Србија новинар Дојче велеа Немања Рујевић.

- У новембру је била последња велика акција где је 50 људи заједно са криминалистичком полицијом упало код девет произвођача тоалет папира, и то због сумње да су наравно правили картел. То значи да су се договарали  око цена. Прошлог новембра су испитивали, рецимо, Цоца Цола, зато што су сумњали да Цоца Цола условљава трговачке ланце, уколико хоће да им да своје производе и да им да одређени рабат. То је исто нарушавање конкуренције - рекао је Рујевић.

Он додаје и да су на мети инспектора били и произвођачи рутера, које има готово свако домаћинство, па је, додаје, компанија Фритз Box платила 16 милона евра казне, јер је држала високе цене.

- Такође, разне области су на удару. Пре две године су године испитиване рафинерије, због сумње да су вештачки пумпале цену горива и дизела. Било је то оно време кад је почео рат у Украјини, али већ је почела да пада цена нафте на светском тржишту, они су држали литер бензина и дизела преко два евра - наводи Рујевић.

Како каже, било је више оваквих процена у последњих 15 година, и наводи да су казне драконске.

На питање да ли има утисак са тим да се одређене марке производа разликују у зависности од тога да ли су у немачкој или српској продавници, Рујевић каже да утисак не вара и да се то пре свега односи на такозване "кућне, немачке, марке" као што су Лидл или ДМ.

- Немачки ланци су битно јефтинији у Немачкој. Иначе, у целој ЕУ најмањи удео своје зараде дају за намирнице, то је до неких 15 одсто. То је зато што је овде велика конкуренција и цене су ниске, али и зато што Немци више зарађују. Статистика Еуростата која се односи на укупне цене намирница каже да оне јесу нешто више у Немачкој него у Србији. За прошлу годину индекс Еуростата каже да ако је просек у ЕУ 100, онда је у Немачкој 106,2, дакле мало изнад просека, а у Србији 95, дакле мало испод просека. По том индексу Швајцаска је најскупља. По овом индексу, Северна Македонија је најјефтинија - за трећину ниже цене него у Србији - објашњава Рујевић.

Додаје, да то што су цене намирница скупље у Немачкој се односи на свеже месо, воће и поврће, док су са друге стране, запаковани производи, кондиторски јефтинији у Немачкој. 

Рујевић такође каже да је пре неколико година избила побуна у Пољској или Мађарској, где се наводно на запад и исток Европе допремају производи различитог квалитета.

- Тамо 2017. као што рече саговорница, избила је права побуна, очигледно договорена из Пољске, Мађарске, Бугарске. Они су чак говорили о расизму кроз намирнице о томе да се третирају као грађани другог реда. Није Европска комисија утврдила баш да је то тако, већ је озбиљно политички реаговала и дала се у испитивање. ЕУ је две године касније, изашла са резултатима испитивања око више хиљада производа и није то нашла. Оно што је пронашла је да разлика не иде у правцу запад-исток или богати-сиромашни, већ да је има по целој Европској Унији - каже Рујевић.

Он такође подсећа и да је Цоца Цола "ухваћена" да у западним земљама ставља шећер, а у источним земљама глукозу, фруктозу уместо шећера.

- Зна се и да Фанта јако варира по различитим земљама. Рецимо, много више има шећера на крајњем северу Европе, Шведској и на крајњем југу, него што има у Немачкој. Они то наравно правдају укусом потрошача. Најмање шећера има у Британији,  јер тамо постоји посебан порез на јако зашећерена пића, а опет, рецимо, у Грчкој има много више наранџе него на пример у Немачкој. Код рибљих штапића исто проценат рибе варира од 58 до 65 одсто, све у зависности, поново, на однос исток-запад - рекао је Рујевић.

Извор: Euronews