ВЕЛИКА ИЗМЕНА ЗА ДУЖНИКЕ: Пре него што вам извршитељ ДОЂЕ НА ВРАТА може да повуче и један МНОГО БЛАЖИ КОРАК
Правилником је предвиђено да ако поверилац извршитељу поднесе предлог за добровољно намирење дуга, извршитељ о томе мора обавестити дужника.
Нови правилиник о раду извршитеља који ступа на снагу 1. јануара 2020. предвиђа могућност договора дужника и повериоца и добровољног намирења дуга.
Размишљате о дигиталном маркетингу? Седам ствари због којих је популаран
Важно за грађане Србије: Ево шта ће бити са ценом струје! Стигла званична информација
Лепе вести: Бесповратна средства за шест пожешких села, повртари трљају руке
Извршитељ би био посредник, а постигнути споразум би значио добровољно намирење дуга пре покретања извршног поступка, смањење периода чекања на наплату, мање трошкове и оно што је за дужника можда најважније - висина дуга биће позната пре него што у сандуче стигне коначни рачун за плаћање.
Наиме, правилником је предвиђено да ако поверилац извршитељу поднесе предлог за добровољно намирење дуга, извршитељ о томе мора обавестити дужника. Овај документ практично значи да извршитељ посредује у комуникацији дужника и повериоца, као и да може организовати и заједничке састанке. Ако се дужник и поверилац договоре, поступак се окончава споразумом који потписују обе стране. Рок за постизање договора је 60 дана.
Сам модел добровољног намирења предвиђен је изменама Закона о извршењу и обезбеђењу које су донете ове године. Према том закону, извршитељ "поучава извршног дужника о погодностима добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка".
У случају да потраживање из извршне или веродостојне исправе буде добровољно намирено у целини или делимично, као и у случају закључења споразума између извршног повериоца и извршног дужника, јавни извршитељ има право на накнаду. Она ће падати на терет извршног дужника, али би трошкови требало да буду знатно мањи јер се неће покретати извршни поступак.
Јавни извршитељ Зоран Неранџић тврди да је улога извршитеља "остала мање-више непромењена" и да је кључна одлука повериоца да ли ће ићи на добровољно намирење или не. С друге стране, како објашњава, у случају да је држава дужник, обавезан је покушај добровољног намирења дуга.
- Добровољно намирење предвиђено је изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу и оно се превасходно односи на случајеве када је дужник Република Србија - да не може да се тужи држава без позива да се дуг добровољно измири. Што се тиче физичких лица, поверилац и даље може предлогом за извршење да покрене поступак принудне наплате кад год то жели. Дужник у сваком случају може пре утужења са повериоцем да искомуницира око дуга - објашњава Неранџић.
Према његовим речима, извршитељ је неко ко независно води и спроводи поступак принудне наплате и не може да спроводи извршење, а да пре тога не уручи решење о извршењу дужнику, онако како је то закон прописао.
- У јавности се ствара утисак да је то фиктивно уручење, али је заправо сам законодавац предвидео фиктивно уручење, у смислу да – када се први пут достави решење на адресу из предлога, и ако се писмо врати као неуручено, извршитељ прибавља податке од надлежног органа који води евиденцију о пребивалишту (МУП), и онда поново шаље решење на добијену адресу. Ако дужник два пута на тој адреси не прими решење о извршењу, решење се истиче на огласну таблу, као и у свим другим поступцима, кривичним и парничним - објашњава Зоран Неранџић.
За поступке покренуте после 1. јануара 2020. године примењиваће се и нови тарифник за јавне извршитеље. Њиме је предвиђено да, ако дужник плати дуг у року од осам дана од пријема решења о извршењу, накнада извршитељу се умањује за 60 одсто. Ако се дужник добровољно исели у року од 30 дана, јавни извршитељ нема право на накнаду за успешно спроведено извршење.
Од 1. марта ступиће на снагу и одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) о електронској аукцији непокретности и покретних ствари, а извршитељ неће имати право да наплати као своју услугу одржавање електронске продаје. Поред тога, новим тарифником биће смањени трошкови доставе и других појединачних радњи.
Једна од најважнијих измена ЗИО састоји се и у томе да једина непокретност грађанина не може бити продата због комуналног дуга уколико он не прелази вредност од 5.000 евра, а поред тога извршитељи више неће моћи да узимају две трећине зараде и пензије, односно половину за "минималце". Извршење ће моћи да се спроведе само до половине плате, односно до четвртине ако је износ зараде једнак или мањи од минималне зараде.
Извршење на пензији може да се спроведе до њене трећине, уместо досадашње две трећине, односно четвртине ако је реч о просечној пензији.
НЕКО ЈЕ МОРАО ДА ПЛАТИ: Отпуштен први човек Боинга - отишао после несрећа у коме је страдало 300 путника (ФОТО/ВИДЕО)
НЕМАЈУ НИ "ЖУТУ БАНКУ": Ова земља је тотално БАНКРОТИРАЛА, не може да подмири ни основне финансијске обавезе!
НАЈАВЉЕНА ПРИВАТИЗАЦИЈА: "Ласта" иде на тендер у априлу
ЛОША ВЕСТ ЗА "ЛЕЊЕ" ЗАПОСЛЕНЕ: Следи смањивање плата државним службеницима
БЕСПОВРАТНА СРЕДСТВА: Додатних 300 милиона за почетнике у бизнису
