ЈАВНО НАДМЕТАЊЕ ЗА СТАРУ ШЕЋЕРАНУ На продају некадашњи гигант: Почетна цена 680,7 милиона динара, министар се противи
Јавно надметање за продају "Прве српске фабрике шећера Димитрије Туцовић 1898" из Београда одржаће се данас у подне у Агенцији за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ) која је продају и огласила.
Продаја је оглашена по почетној цени од око 680,7 милиона динара, а предмет продаје стечајног дужника је имовинска целина коју чине грађевински објекти на локацији Радничка 3, односно управна зграда, породична стамбена зграда - дисконт са становима, зграда дигестије, главна хала и коцкара, магацин резанаца, још једна зграда, Андоновић магацин, зграда за скупљање репе, сушара резанаца, као и гаража.
На продају су и кесони за меласу и мазут, ватрогасно спремиште са гаражом за локомотиву, црпна станица за прљаву индустријску воду, претоварачка станица за меласу, вага, портирница "код Југопетрола" и потенцијално право на земљишту према сукорисничком уделу стечајног дужника на локацији Радничка 3, са правом коришћења у корист АД Индустрија шпирита и квасца Врење Београд.
У огласу АЛСУ је наведено да у случају да Република Србија, као ималац права прече куповине у складу са Законом о културном наслеђу, искористи то право и прихвати постигнуту цену на јавном надметању, купопродајни уговор ће бити закључен са Републиком Србијом, а депозити враћени учесницима јавног надметања.
Министар грађевине, Горан Весић, више пута је рекао да неће бити могуће да се гради.
Стара шећерана - споменик културе града Београда
Стара шећерана у Београду, позната и као Фабрика шећера, представља значајан индустријски и културни споменик. Налази се на општини Чукарица, у близини Аде Циганлије, и изграђена је у периоду од 1899. до 1901. године. Фабрика шећера је први индустријски комплекс те врсте у Београду и представља пример индустријске архитектуре из касног 19. века са карактеристичним архитектонским елементима као што су боген-фриз испод крова и фугована опека.
Током деценија, Фабрика шећера је била кључни произвођач шећера у Србији и региону, доприносећи привреди и запошљавајући велики број радника. Међутим, крајем 20. века, тачније 2007. године, фабрика је затворена и покренут је стечајни поступак, чиме су сви запослени остали без посла.
Позориште у Шећерани
У новијој историји, део комплекса је ревитализован за културне сврхе. Године 1995, Битеф театар је извео представу "Сан летње ноћи" у напуштеном делу фабрике, што је означило почетак трансформације простора. Две године касније, отворено је позориште КПГТ у овом комплексу, уз подршку Министарства културе.
Због своје историјске и архитектонске вредности, Фабрика шећера је проглашена за непокретно културно добро и споменик културе Града Београда. Планирају се даљи пројекти за ревитализацију овог простора како би се очувала његова историјска вредност и омогућила нова намена која укључује културне и комерцијалне активности.
Историјат Старе шећеране у Београду
Стара шећерана, позната и као Фабрика шећера, изграђена је између 1899. и 1901. године захваљујући иницијативи краља Александра Обреновића и Закону о потпомагању домаће индустрије из 1898. године. Фабрика је основана од стране немачких инвеститора: Алфреду Хакеу, Јукијусу Голдшмиту и Максу Вајншенку. Била је први објекат те врсте у Београду, а састојала се од машинске хале, сушаре и стамбених објеката за раднике и чиновнике.
Фабрика је била центар синдикалне активности, а позната је по крвавом штрајку из 1907. године. Током Првог светског рата била је тешко оштећена, а након рата преименована је у "Државну фабрику шећера на Чукарици". Током Другог светског рата фабрика је поново претрпела штету. Након рата, постала је део друштвеног власништва и названа "Индустрија шећера и врења 'Димитрије Туцовић".
