КАКО ЈЕ СРБИЈА УРЕДИЛА ОБЛАСТ КРИПТОВАЛУТА: Да ли ће се опорезивати трговина и како се третира виртуелни новац?
До почетка примене Закона о дигиталној имовини донеће се подзаконски акти и упутства.
После извесног пада вредности криптовалута, биткоин, који се већ етаблирао као дигитално злато, поново расте. Један биткоин тренутно вреди више од 37.000 долара, и то све на основу понуде и потражње. У свету, међутим, и даље нема сагласности о криптовалутама. Док неке државе журе у ту финансијску будућност, друге су забраниле било какве трансакције виртуелним валутама.
Потрага за балансираним животом је могућа мисија: Откријте мале ствари које ће вас учинити срећним
КОНТРОЛА СОЦИЈАЛНОГ ДАВАЊА: Шта ће све бити у социјалним картама и како ће се ти подаци чувати?
КОЛИКО ЧЕСТО ПРОВЕРАВАТЕ СВОЈ РАЧУН? Зашто је битно с времена на време погледати стање у банци
Србија је одабрала средњи пут. Закон о дигиталној имовини, који је усвојен у децембру, а важиће од јуна, настоји да се та област уреди, уведе предвидљивост и заштите привреда и грађани.
Грађани Србије, изгледа, не заостају у интересовању за криптовалуте. Према проценама једне од малобројних криптомењачница које послују у Србији, између један и два одсто становника имало је или има неку виртуелну новчаницу или се бави такозваним рударењем. И тај податак треба узети са резервом јер се део трансакција одвија мимо регуларних финансијских канала и директно између корисника.
- Постоји неки дугорочни тренд раста интересовања са краткотрајним падовима интересовања онда када и цена мало кризира. Такође, оно што је велика разлика што је цело тржиште доста сазрело у међувремену у смислу развоја инфраструктуре и тога да у многим земљама, па сада и код нас, постоји регулатива, односно да то више није нешто што бисмо рекли сива зона - објашњава оснивач и сувласник онлајн сервиса за откуп и продају биткоина Александар Матановић.
Народна банка Србије позива грађане на опрез у трговини виртуелним валутама да не би остали без уложеног, јер иза виртуелних валута не стоје централне банке и Владе. Такође, ни Закон о дигиталној имовини не промовише употребу виртуелних валута.
- Суштина закона је заправо у подстицању тржишта инвестиционих токена који представљају неку врсту квазифинансијских инструмената и који омогућавају малим и средњим привредним субјектима, компанијама које имају иновативне идеје у овој области да се финансирају на један олакшани начин - каже Дејан Девић из НБС.
Све се плаћа у динарима
Виртуелне валуте су и даље пре свега инвестиција. Код нас, па и у свету нема много места на којима се може платити услуга или купити производ виртуелним новцем. И нови Закон о дигиталној имовини потврђује да су сва плаћања у динарима.
- Трговци и даље неће моћи да примају биткоине и да располажу њима. У малопродаји се очекује да ће између трговаца и купаца који располажу виртуелним валутама да наступају такозвани специјализовани пружаоци услуга у вези са виртуелним валутама који ће имати лиценцу НБС, капитал од 50.000 евра и који ће, заправо, омогућити трговцу који ће их ангажовати да искључиво динаре добија у таквој трансакцији на свој рачун - напомиње Девић.
До почетка примене Закона о дигиталној имовини донеће се подзаконски акти и упутства.
Према усвојеном решењу, сама куповина криптовалуте се неће опорезивати, али ће се свака трансакција у којој се оствари капитална добит опорезовати са 15 одсто, а порез ће морати да плате и они који се баве "рударењем".
