Како што лакше до првог посла - млади позвали бизнис заједницу да им обезбеди стручну праксу и предузетничка знања

Млади у Србији суочавају се са бројним изазовима приликом уласка на тржиште рада, а највећи је проналажење посла. То је великим делом и због мањка радног искуства у односу на одрасла незапослена лица, а управо то их чини неспремним да се суоче са изазовима модерног тржишта рада – показали су, између осталог, резултати истраживања које је УНИЦЕФ представио на панелу “Шта млади очекују од бизниса” на 29. Копаоник бизнис форуму. 

У истраживању, у којем је учествовало 1033 младих, узраста 15-25 година (36% узраста 15-19 година и 22% узраста 20-25 година), истакнуто је да само 5 одсто њих сматра да предузећа у Србији воде довољно рачуна о деци и младима, а 85 одсто има велика очекивања од пословног сектора да их подржи на њиховом будућем развојном путу, кроз обезбеђивање пракси, пружање менторства и могућности за волонтирањем, као и других прилика за стицање пословног искуства. 

На панелу на којем су први пут млади на Форуму имали прилику да кроз разговор са бизнис заједницом поделе своје погледе на свет и очекивања од бизниса, учествовали су Милица Отовић, Каи Ваиномаа и Никола Самарџић, представници УНИЦЕФ-овог омладинског одбора, Милош Ђуричанин, директор стратегије Нордеус фондације, Драган Филиповић, председник УО Генерали осигурања, и Марко Митровић, аналитичар УНИЦЕФ-а. Панелу се онлајн прикључио и Бранко Милутиновић, ЦЕО Нордеуса.

- Јако је важно да се млади људи сретну са бизнис сектором док су јос у школи, када можемо уз нека практична знања да се боље припремимо за различите пословне изазове - изјавила је Милица Отовић, студенткиња прве године Факултета за безбедност у Београду.

Анализа тржишта рада у Србији показује неповољну ситуацију за младе људе, пошто је стопа незапослености овог дела становништва скоро два пута већа од опште стопе незапослености. Стопа незапослености младих од 15 до 24 година за трећи квартал 2021. године износила је 23.1 одсто.  Тако се млади у Србији суочавају са лошијим изгледима на тржишту рада од својих вршњака у Европске уније, где је 2021. стопа незапослености младих износила 16,2 одсто, са 17,6 одсто младих у НЕЕТ категорији. 

Највећи проблем у вези са запошљавањем младих представља то што послодавци захтевају радно искуство и практичне вештине. Прво, млади сами не могу да стекну радно искуство; друго, образовање, у целини гледано, не предвиђа праксу на раду. Са друге стране, послодавцима требају спремни и мотивисани запослени који се могу брзо адаптирати на захтеве посла.

Компаније у Србији указују на недостатак стручне радне снаге, а њихово незадовољство углавном произилази из недостатка неопходних практичних компетенција свршених средњошколаца. 

Први корак са којим се сусрећу младе особе је избор будућег каријерног пута који настаје углавном приликом избора факултета. Међутим, узимајући у обзир да се поједини млади не опредељују за терцијарни ниво школовања, за њих тај корак настаје много раније. Образовање је превише “традиционално” у стручним школама и гимназијама не постоји довољно пројектног учења, иновативних курсева, обука, пракси и могућности за волонтирање. Такви програми у заједницама би омогућили младима стицање додатних вештина неопходних у њиховом процесу развоја и транзиције ка запошљавању.

- Оно што је посебно важно је да компаније отворе своја врата младим људима и омогуће плаћену праксу, менторство, волонтирање. Сигурна сам да би то омогућило већем броју младих људи нађу посао, а компанијама да добију спремније и продуктивније запослене - изјавила је Каи Ваиномаа, ученица гимназије. 

Покретање бизниса једно је од решења ка којима нагиње одређени проценат младих, међутим удео оних који заиста и покрену свој бизнис значајно је мањи. Поред недостатка искуства и ризика који је у предузетништву неизбежан, младе у великој мери одвраћа пословно окружење које не пружа никакву подршку (недовољан почетни капитал и финансијска одрживост бизниса, непостојања институционалне заштите, недостатак информација, непостојање адекватних курсева и обука које претходе започињању бизниса, а кључне су за његово вођење

Велики број фирми које оснују млади људи угаси се већ у првој години, те су стога почетницима у пословању, поред финансијске подршке, много значајније менторске подршке из угла бизниса, обуке о финансијама, вођењу књига, преговарању, менаџерству и комплетно каријерно саветовање, а које су недостајуће.

- Иако се у неким школама уче предмети који се тичу предузетништва, то је све на нивоу теорије. Нама би било драгоцено да смо имали прилике да практично у школи учимо те вештине тако што би имали прилику да посетимо предузетнике, или да нам они причају практичне ствари које морамо свакодневно да решавамо - рекао је Никола Самарџић који је са 20 година започео свој приватни бизнис.

Директор Генерали осигурања, лидер индустрије осигуравача у Србији, истиче да они улажу у обуку новозапослених, нуде и радне праксе за младе људе који су на почетку каријере. 

Драган Филиповић председник Извршног одбора Генерали Осигурање Србија истакао је да је факултетско знање важно, да је знање најјаче оружје које имамо.“Данас млади имају прилику да путем програма пракси у разним компанијама могу да виде и осете како оно што уче изгледа у пракси. Просечна старост запослених у Генералију је 42 године, а од 1700 запослених 24 одсто чине људи старости до 35 година и више од 50 одсто миленијалци.

Иако генерацијска припадност не би требало да има велики значај у томе како се осећамо и идентификујемо, не можемо одбацити чињеницу да светски догађаји, технолошки напредак и друштвени развој утичу на наша лична искуства и обликују ставове које ћемо имати као одрасли. Разумевање ових нијанси помаже нам да комуницирамо и да се повежемо са људима из различитих генерација”, изјавио је Филиповић додајући да без учешћа младих у послу нема будућности.

Основана прошле године, Нордеус фондација се прихватила управо изазова младих који се тиче недостатка вештина и знања потребних за успех у савременој економији. Са партнерским организацијама настоји да се деца ставе у средиште образовног процеса који им помаже да раније открију своја интересовања и могућности, како би остварила свој пун потенцијал и остала да стварају у нашој земљи.
Милош Ђуричанин директор стратегије Нордеус фондације истакао је да је образовање и будућност деце у Србији није само одговорност школе, већ свих нас који чинимо ово друштво: 

- На Форуму смо осетили велику искрену подршку људи који раде у нашим компанијама да постанемо партнер образовању и помогнемо да млади буду спремнији за живот и посао већ по изласку из школе. Удружили смо се са организацијама које већ раде на подршци младима и образовању. Поред УНИЦЕФ--а, ту су и Иницијатива Дигитална Србија, Центар за промоцију науке, Јуниор Achievement, и друге организације што нам у старту омогућава контакт са више од 2/3 средњих школа у Србији. На нама је да будемо катализатарори промена како на националном, тако и локалном нивоу и повежемо знања. Све организације и установе који желе да нам се прикључе у овој иницијативи су добродошле, а на сајту Нордеус фондације постоје и информације на који начин то могу да учине - рекао је Милош Ђуричанин.

Нордеус фондација увелико подржава развој креативности и иновација у школама, фокусирајући се на квалитет учења и употребу дигиталних технологија, подршку у интердисциплинарном приступу образовању који децу ставља у средиште образовног процеса, а Бранко Милутиновић ЦЕО Нордеуса каже да је прича Нордеуса и Нордеус фондације тек почела:

- Пред нама је шанса да искористимо овај тренутак у коме знање мења свет. Живимо у времену у коме никад већи утицај на економски просперитет није имало знање и способност популације да знањем ствара вредност. Историјски гледано, земље које су највише улагале у знање и иновације драстично су мењале своју позицију у свету, и квалитет живота и прилика које пружају својим грађанима. Данас је једино важно  шта знаш и какву вредност можеш да направиш и то ће бити  још суровије, или још већа прилика у деценијама које долазе. Срећа да је Србија у позицији да ми то можемо да конвертујемо доста успешно ако будемо паметни - оценио је Милутиновић на Копаоник бизнис форуму.

У жељи да подржи напоре институција у Србији, УНИЦЕФ у Србији ће учинити радне праксе доступним. Програм Унапређење запошљивости младих ће послодавцима пружити могућност да се, у складу са својим потребама, ангажују и пруже шансу младима из посебно осетљивих категорија. Програм је почео 1. новембра 2021. године и трајаће до краја 2022. године. План је да се кроз обуку и плаћену радну праксу повеже најмање 2000 младих и 500 послодаваца. Заинтересовани млади и послодавци могу да се пријаве и узму учешће у овом програму путем платформе за пријаву Бирам успех – програм унапређења запошљивости младих www.biramuspeh.com.