"КАМАТЕ У СРБИЈИ НИКАДА НИСУ БИЛЕ НИЖЕ" Стручњаци проценили колико дуго ће трајати оваква ситуација
Главна уредница Бизниса и Економетра Радојка Николић каже да ће се веома ниске каматне стопе на кредите задржати још две до три године.
Онима који су се задужили дугорочно поручује да могу да очекују раст камата.
ВЕЛИКИ ПОРАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ: За само седам дана у БиХ без посла остало више од 1.000 радника
ОГРОМНА РАЗЛИКА: Цена целе куће у јужној Србији нижа је од цене најскупљег квадрата у Београду
АМЕРИКУ ЧЕКА НАЈВЕЋА КРИЗА У ИСТОРИЈИ: Држава у депресији, биће потребно много више времена за економски опоравак
Радојка Николић оцењује да будући да је велика већина грађана која је узела кредите у банкама у два маха пристала на мораторијум у исплати зајмова показује да ја им је била потребна пауза и додатни новац на располагању.
Николићева указује да камате на кредите никада нису биле ниже (нарочито када је реч о Еурибору који је негативан), а тако ће, како стручњаци процењују, остати још две до три године.
После тога, како каже, поред раста стопе камата на зајмове очекује се и повећање инфлације.
- Ако се задужујете на дужи рок, рачунаје на раст камата, у случају да је то краткорочно гледајте да вратите зајам док су камате ниске. То је циклични процес. У једном тренутку каматна стопа је ниска, а потом долази до раста и повећања дугова - истиче Николићева.
Са друге стране, Николићева указује да компаније следеће године очекује плаћање пореза на доприносе које су добијале помоћи од државе.
У том контесту главна уредница магазина Бизнис и часописа Економетар подсећа на изјаву шефице ММФ-а Кристалине Георгијеве која је упозорила да ће успон светске економије бити дугачак са пуно препрека и да ће у случају престанка давања државне помоћи доћи до великог банкротства великог броја компанија.
- Поручила је да предузећа морају да "ресетују" своје пословање – пређу што пре на дигитализацију, размотре да ли оно што производе пролази на тржишту - додала је Николићева.
Николићева очекује и раст јавног дуга држава, будући да је досада на глобалном плану наштампано 11 хиљада милијарди долара због пандемијске кризе и покривања губитака.
