ДВЕ СТРАНЕ ПАНДЕМИЈЕ КОРОНЕ: Рекордно богатство милијардера и велики пораст екстремног сиромаштва
Током пандемије COVID-19 богатство нешто више од две хиљаде милијардера у свету достигло је рекордну вредност премашивши 10 хиљада милијарди долара.
С друге стране, криза корона вируса у екстремно сиромаштво гурнула око сто милиона људи који живе с мање од 1,9 долара дневно, повећавајући забринутост због продубљивања економских неједнакости, пишу светски медији.
ОДОБРЕНЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ХОТЕЛЕ У СРБИЈИ: 314 објеката добиће државну помоћ због пандемије корона вируса
КОРОНА УЗИМА МАХА: Запослени у појединим фирмама радиће од куће до јуна 2021. године
ЦЕНЕ ЗЛАТА СКОЧИЛЕ У НЕБЕСА: Овај племенити метал достигао највећу историјску вредност, а и даље наставља да расте
Хиљаде милијарди долара у рукама 2.189 људи
Богатство милијардера широм света досегло је рекордне нивое током пандемије COVID-19, како су многи интензивирали ризична улагања на турбулентним финансијским тржиштима и профитирали од технолошког бума, пише Фајненшл тајмс (The Финанциал Тимес).
Њихово колективно богатство је, према годишњем истраживању швајцарске банке УБС, летос достигло 10,2 хиљаде милијарди долара, чиме је премашен претходни рекорд из 2017. године, при чему је такође повећан број милијардера на 2.189, у односу на 2.158 колико их је било 2017.
Мада је богатство милијардера опало од када су прикупљени статистички подаци у јулу, углавном због пада на берзама, подаци сугеришу, истиче британски лист, да је оно и даље далеко изнад свог минимума у 2020. години, када је у априлу њихово заједничко богатство опало на осам хиљада милијарди долара услед шока пандемије изазване корона вирусом.
Извештај је објављен у време када је повећана економска неједнакост у САД, Великој Британији и неким другим водећим привредама ставила улогу богатих у средиште пажње, указује Фајненшл тајмс и додаје да су на мети критика услови који су омогућили такво богаћење – од регулаторних режима који су допустили технолошким компанијама да дођу до доминантне позиције до ниских пореза на капитал у неким земљама.
С друге стране, указује лист, милијардери су повећали филантропске поклоне као одговор на пандемију. Извештај УБС-а наводи да је између марта и јуна 709 људи дало донације у износу од 7,2 милијарде долара. Више од половине, 4,6 милијарде долара, дато је у САД.
УБС наводи да дјелује да је укупан износ мали у поређењу с укупним богатством милијардера, али истиче да нису узете обзир дискретно дате донације. Швајцарска банке такође указује да њено истраживање сугерише да су те донације и даље "највеће" који су милијардери дали у тако кратком временском периоду.
Разлике и међу милијардерима
Извештај УБС-а је објављен у време раста забринутости да ће пандемија продубити економске неједнакости, наводи CNN, указујући да је у једном ранијем извештају откривено да је у последње две деценије раст богатства америчких милијардера био 200 пута већи од раста медијалног богатства.
Међутим, истиче CNN, и неки милијардери се брже богате од других, пошто је пандемија, према извештају, повећала разлике у богатству између иноватора у технологији, здравству и индустрији и предузетника у областима као што су забава, финансијске услуге и некретнине.
То је и у супротности с трендом протекле деценије када су повећана богатства људи из свих сектора, наводи CNN, додајући да сада они "на погрешној страни" технолошких и социјалних трендова постају релативно мање богати. Поларизација између "милијардера иноватора" и осталих долази на крају деценије у којој се број милијардера удвостручио, а укупно богатство готово утростручило.
Током 2018, 2019. и првих седам мјесеци 2020. укупно богатство технолошких милијардера порасло је за 43 одсто на 1,8 хиљада милијарди долара, док су милијардери из сектора здравствене заштите имали раст од 50 одсто на 659 милијарди долара. Милијардери су у целини забележили раст од 19 одсто у том периоду, док су се они у финансијским услугама, забави, материјалима и некретнинама повећали своје богатство за 10 одсто или мање.
Географски гледано, највећи раст богатства милијардера у посљедњих 10 година имала је континентална Кина, девет пута више у поређењу с удвостручењем у САД.
Друга стране пандемије
Док је у време корона вируса богатство супер богаташа достигло нове рекорде, пандемија ће, према подацима Светске банке, у екстремно сиромаштво гурнути око 100 милиона људи, указује BBC.
Пандемија COVID-19 се надовезала на последице сукоба и климатских промена који су већ успорили смањење сиромаштва у свету, саопштила је Светска банка, наводећи своје предвиђање да ће COVID-19 у екстремно сиромаштво гурнути између 88 милиона и 115 милиона људи, што би у 2021. могло порасти на чак 150 милиона људи.
Екстремно сиромаштво, дефинисано као живот с мање од 1,9 долара (1,6 евра) по дану, према предвиђању први пут ће порасти ове године од 1998, када је азијска финансијска криза шокирала глобалну економију, наводи BBC.
Пре него што се светом проширио корона вирус, очекивало се да ће стопа екстремног сиромаштва пасти на 7,9 одсто ове године, али ће на крају пандемија вјероватно допринијети да између 9,1 одсто и 9,4 одсто свјетске популације живи у крајњој оскудици.
Светска банка је навела да је напредак у смањењу глобалног сиромаштва већ успорен пре кризе COVID-19. Између 2015. и 2017. године, 52 милиона људи је изашло из сиромаштва, али је стопа смањења била мање од пола процентног поена годишње.
Горе од финансијске кризе
Пандемија је поништила деценије напретка у смањењу екстремног сиромаштва, пише Волстрит џурнал (The Wall Стреет Јоурнал), указујући да је протеклих 30 година био је период готово непрекидног побољшања животног стандарда за многе најсиромашније у свету.
Светска банка процењује да сада између 703 милиона и 729 милиона људи живи у екстремном сиромаштву, с могућим повећањем тог броја следеће године, док се прије пандемије процењивало да је 615 милиона људи у свету живело с мање од 1,9 долара дневно.
Чак је и током глобалне финансијске кризе пре једне деценије, када је већи дио свијета на сличан начин био у рецесији, број људи у екстремном сиромаштву наставио да опада, јер су, како указује амерички лист, главна развојна тржишта попут Индије и Кине наставила да расту.
Последице пандемије изазване корона вирусом су изгледа раширеније и озбиљнијим, одвлачећи нове демографске групе у екстремно сиромаштво, истиче Волстрит џурнал. Пре пандемије, у екстремном сиромаштву је живело углавном рурално, необразовано и младо становништво које ради у пољопривреди. Пандемија је међутим гурнула у сиромаштво људе у пренатрпаним урбаним областима, вишег нивоа образовања и оне који раде у секторима као што су неформалне услуге, грађевинарство и производња.
Нагли пораст сиромаштва вероватно ће срушити наде за постизање Циљева одрживог развоја које промовишу Уједињене нације, да се екстремно сиромаштво искорени до 2030. Пре пандемије, оцењује лист, тај циљ се сматрао агресивним, али можда достижним.
- Конвергенција пандемије COVID-19 с притисцима сукоба и климатских промена ће циљ окончања сиромаштва до 2030. ставити ван домашаја без брзих, значајних и суштинских мера деловања - саопштила је Светска банка.
