Кљукају их АНТИБИОТИЦИМА, убризгавају воду и ОТПАД у батаке... Ево какву пилетину УВОЗИМО

Требало би да се користе само у борби против болести, али се у узгоју живине и стоке антибиотици често употребљавају без контроле. Циљ је добити што јефтинији производ. Надлежни тврде да у Србији нису забележени случајеви појачане употребе лекова на фармама, али зато на наше рафове стижу тоне меса из увоза. Највећи ризик крије се у шверцованим полуткама и малим фармама које су невидљиве за инспекцију.

У Управи за ветерину Министарства пољопривреде наглашавају да наше законодавство из области безбедности хране и здравствене заштите животиња и целокупне контроле од фарме до стављања на тржиште, укључујући и увоз, дају висок степен сигурности да је храна која је доступна крајњем потрошачу безбедна.

- Контролисана употреба антибиотика почиње добром произвођачком и ветеринарском праксом на нивоу фарме - кажу у Управи за ветерину: - Код лечења животиња, где постоје клиничке индикације за примену антибиотика, ветеринар прописује врсту и количину антибиотика, као и време каренце, односно време које је неопходно да прође од тренутка апликације лека до стављања меса у промет, како се остаци антибиотика не би нашли у месу живине. Када живина доспе у објекат за клање, субјекат у пословању храном је у обавези да врши периодично испитивање меса живине на присуство антибиотика.

Технолог Борко Вукајловић, међутим, сматра да у Србији тржиште још није довољно регулисано.

- Индустрију живинског меса пореде са аутомобилском, по софистицираности, технологији и конкуренцији - објашњава Вукајловић: - Врхунски квалитет производа обезбеђује интегрисани ланац производње, где произвођач меса и производа покрива цео процес, од јаја, преко инкубатора, производње сточне хране, контроле, прераде меса и производње прерађевина, па до дистрибуције.

Доктор ветеринарске медицине Никола Роквић, из Одељења за испитивање намирница животињског порекла и хране за животиње у Научном институту за ветеринарство Србије, каже да сви произвођачи морају да задовоље законе Републике Србије у погледу безбедности хране, али да ипак има и оних који не поступају у складу с прописима.

Аустрија спремна да улаже у мини хидроелектране у Србији

- У производњи хране неопходна је контрола "од њиве до трпезе", односно кад је месо у питању, од матичног јата до потрошача, што обухвата контролу сировине, процеса производње, готовог производа, дистрибуцију и услове чувања - каже доктор наука Јасна Курељушић из Научног института за ветеринарство Србије.

Апсолутне контроле нема ни у развијеним земљама. Тако је у пилетини у Британији пронађен рекордно висок ниво супербактерија отпорних и на најјаче антибиотике. У Немачкој су пре неколико година у пилетини из масовних узгајивалишта нашли клице "имуне" на антибиотике. У Хрватској је пре две године откривено да се пилићима повећава тежина тако што им се у батаке убризгава слана вода или животињски отпад.

Из региона је позитиван пример Словенија, где је употреба антибиотика у живинској исхрани сведена на најмању меру. Неславни примери у Европи су Кипар, Шпанија, Италија, Мађарска, Белгија...