Корона преполовила потражњу за рибом: РИБЊАЦИ ПУНИ чекају купце

Крај године означава почетак сезоне слâва и божићног поста, који траје до 7. јануара и период године када се традиционално највише конзумира риба и када рибари имају највише посла. Међутим, ова година је специфична, јер је пандемија преполовила потражњу за свежом рибом.

 Крум Анастасов, директор рибњака „Капетански Рит“ у Кањижи и председник Групације за рибарство Привредне коморе Србије, наводи да се шаран тренутно нуди по велепродајној цени за мање од 200 динара по килограму што је, додаје, испод произвођачке цене.

- Ковид је значајно утицао на производњу рибе у Србији и прети да угрози читав сектор - истиче Крум и каже да рибари у земљама окружења долазе до средстава из ЕУ фондова, а помаже им се у маркетингу и наступу на трећим тржиштима.

Рибарима би добродошло умањење дажбина за коришћење вода за 50 процената, или да се потпуно укину, да им се отпишу дуговања по том основу и повећају субвенције по килограму произведене рибе, наводи се у иницијативи домаћих призвођача. Сагласни су да постоје и други индиректни начини да им се пружи подршка, на пример, да се цена струје произвођачима рибе умањи за 50 одсто.

Никола Мандић, директор компаније "Био Фисх" наглашава да историја српског рибарства траје вековима и да је важно очувати рибарство у Србији. Каже да је значај рибарства вишеструк. С еколошког аспекта рибарство чува и обнавља рибљи фонд у рекама Србије, а обнавља се и неплодно земљиште, пашњаци и утрине, који се претварају у рибњаке и тако покреће производња и запошљавају радници.

- Сада смо у пику годишње производње али због короне нема тражње. Остаће хиљаде тона шарана у рибњацима па нећемо моћи да покренемо нову производњу - указује на проблеме Мандић и напомиње да се у Србији производи најквалитетнији шаран у Централној Европи.

Према подацима Завода за статистику, извоз рибе и прерађевина од рибе у прошлој години је 130 одсто већи у односу на 2014. годину, док је увоз повећан за 10 одсто у поређењу са истом годином. Међутим, у првих осам месеци 2020. бележи се пад извоза и увоза рибе као и рибљих производа.

-Рибарство је грана која има велику шансу за даљи развој и то не само кроз отварање нових рибњака већ у прерађивачкој индустрији. Објекти за прераду рибе, за сада, прерађују морску рибу али ослобађањем рибњака од плаћања водног доприноса, интензивирала би се примарна производња у рибарству и створила сировина за даљу прераду-каже Мирјана Мишчевић из Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС.

Омогућавањем позајмице хране (кукуруз-жито) из робних резерви без камата и увођење прелевмана и царина на свеже очишћену или замрзнуту речну рибу, произвођачи би лакше савладали период смањене потражње на тржишту, каже Мишчевић.

Александар Стајчић, директор ДТД Рибарства из Бачког Јарка, сматра да би требало појачати мере за спречавање нелојалне конкуренције и увећати субвенције за оне који не раде у „сивој зони“. Једна од мера помоћи могла би да буде, каже, субвенција по хектару за заштиту рибњака од корморана који „краду“ велике количине рибе.

Србија, иначе, увезе 3,8 пута више рибе него што произведе (производња шарана била је лане 4.728 тона, а пастрмке 2.079 тона). Прошле године увезено је 35.707 тона рибе и прерађевина од рибе за 93.405.000 евра, док је извезено 2.659 тоне рибе и рибљих прерађевина у вредности 18.248.700 евра. Највише смо увозили рибу и прерађевине од рибе из Норвешке, Шпаније и Тајланда, а највише извозили у Италију, БиХ и Немачку.

У Србији се узгојем рибе бави 109 привредних друштава и 31 предузетник регистрован за гајење рибе.