КИЛОГРАМ И ДО 1.000 ДИНАРА: Ове године је било меда, али пчелари кажу да цена ипак не може бити нижа од 800 динара
Багремову пашу, с обзиром да Србија највише производи ту врсту меда који је и најтраженији на тржишту, током пролећа су дочекали готово зимски услови, због чега су кошнице стационарних пчелара остале полупразне.
Тек мали број пчелара у Србији ове сезоне се може похвалити добрим приносима меда. Стационарни су изврцали минималне количине багрема, док су селећи ипак имали бољи принос тог најтраженијег меда на тржишту. Добра вест је да је откупна цена меда у Србији и поред тога и даље изузетно висока - 6,3 евра по килограму.
БРОЈКЕ РАСТУ, А ДА ЛИ ОСТАЈУ ИСТЕ МЕРЕ: Без ових ствари се не може у Грчку, правила важе за старије од 12 година
ЗЛАТНА СРЕДИНА! ЗНАТЕ ЛИ КОЛИКИ ЈЕ ЈАВНИ ДУГ ПО ЕУ? У Србији је 55, Француској 118 одсто - како је код осталих
СИГУРАН ПОСАО ДОНОСИ СИГУРНУ БУДУЋНОСТ: За 10.000 младих и ове године шанса да уз помоћ државе зараде прву плату
Багремову пашу, с обзиром да Србија највише производи ту врсту меда који је и најтраженији на тржишту, током пролећа су дочекали готово зимски услови, због чега су кошнице стационарних пчелара остале полупразне. Селећи пчелари, с друге стране, имали су у просеку принос до 15 килограма багремовог меда по кошници, што се оцењује као просечна, али ипак боља година него лане када су временски услови били још лошији, а пчеларима уз то и ограничено кретање због полицијског часа.
Сумирајући резултате, пчелар Небојша Павић наводи да је ова година потврдила стару изреку да “мед на точковима рађа”, јер су селећи пчелари имали и издашнију сезону паше уљане репице и сунцокрета.
- За разлику од њих, за стационарне пчеларе је ово већ трећа година после које им звече празне канте. Иако смо у нашим крајевима имали неке скромне приносе брагемовог меда, у просеку од шест до девет килограма по кошници, ово изразито вруће лето додатно је “исушило” канте за ливаду и липу. Беспашни период још увек траје, што је још горе за саме пчеле с обзиром да су им и оно мало багремовог меда које су унеле, узели пчелари - констатује Павић.
На појединим микролокацијама, попут села у Подгорини, међутим, било је и више од десет килограма багремовог меда по кошници, иако су се позни мразеви одржали готово до краја маја.
- И поред свега тога је било меда и то је велика разлика у односу на претходну годину. Ми се у нашим крајевима ослањамо на багремову пашу где су се приноси кретали од 10 до 12 килограма, али је у селима на вишим надморским висинама као што је Братаћић, било и по 20 килограма. Скоро сваки пчелар на подручју Осечине има ипак задовољавајући принос и то захваљујући премештању кошница са једне на другу локацију - каже Александар Николић, председник тамошњег Удружења пчелара "Пера Јовановић Комирићанац".
Оно што на крају може да радује српске пчеларе јесте да је откупна цена меда на велико и даље изузетно висока - 6,3 евра по килограму. На мало, килограм меда се креће од 800 до 1.000 динара И, како кажу пчелари, уколико би га неко продавао мед испод 800 динара довео би се у питање његов квалитет.
- Цена је свакако добра и може се сматрати изузетном, али је проблем за пчеларе који нису имали неке веће приносе меда и њима је и цена од 1.000 динара, с обзиром на уложени рад, ниска - закључује Николић.
