МЕЊА СЕ ГЛОБАЛНА ЕКОНОМИЈА: Нема повратка на старо, привреда више никада неће бити иста!
Како се коронавирус шири по свету, тако проблеми са којима се суочава глобална економија постају све већи.
Неки процењују да након ове кризе светска привреда више неће бити иста.
Предузећа сада уче лекцију - колико је заиста осетљив глобални производни ланац, каже Габријел Фелбермајр из Института за светску економију из немачког Кила, пишу медији.
НЕЦТАР први у региону уводи амбалажу БИЉНОГ ПОРЕКЛА и инвестира више од 7 МИЛИОНА ЕВРА у производњу "ЗЕЛЕНЕ ЕНЕРГИЈЕ"
ОВА ЗЕМЉА ИМА НАЈВЕЋИ ДРЖАВНИ ФОНД НА СВЕТУ: Компанија која зарађује 180 милијарди долара, открила тајну пословања!
Стив Џобс ОВОМ анегдотом жели добродошлицу сваком сараднику! ЕВО шта он очекује од њих
Њега ово најновије ширење заразе подсећа на лекцију коју је економија научила након слома компаније Леман брадерс 2008. Тада је многима постало јасно у којој мери је свет новца осетљив, а то је имало и конкретне последице: многе фирме другачије су организовале своје финансије и постале су много мање зависне од банкарских кредита.
- Слично се може догодити и због епидемије коронавируса - каже Фелбермајр. Лекција сада гласи: треба скратити ланац снабдевања како би био мање осетљив на могуће проблеме. Другим речима: производња би морала да почне да се враћа у Европу.
Да ли ће се променити правила игре?
У овом тренутку већу штету по привреду праве мере држава и надлежних институција у борби против епидемије, него сам вирус. Те мере подразумевају ограничавање путовања, па и затварање погона, преносе светски медији.
Нарочито су погођена предузећа која послују интернационално, али и сва она која су умрежена с партнерима у свету или које зависе од извоза. Француски министар привреде Бруно Лемер епидемију види као подстицај да се нешто преокрене у комплетном, тако осетљивом ланцу снабдевања који се протеже преко читаве планете.
Епидемија и њене последице су, сматра, јасно показале "неодговорну и неразумну" зависност од Кине и тамошњих фабрика.
Зато би требало поново размислити о глобалним односима испорука, нарочито када је реч о фармацеутској и аутомобилској индустрији, изјавио је француски министар приликом посете Атини. - Када су лекови у питању, ми једноставно не смемо да будемо и по 80 до 85 одсто зависни од испорука из Кине - изјавио је Лемер.
Позиви у помоћ
Председник Европске привредне коморе у Кини Јерг Вутке оцењује да су економске последице коронавируса далеко озбиљније него што већина људи мисли.
- Стижу ми позиви у помоћ са свих страна - рекао је Вутке у једном интервјуу и додао:
- За велике концерне то још није велики проблем. Али многе мале и породичне фирме већ сада су у огромним проблемима. Многе од оних које су производиле у Кини или су пословале у земљи већ сада су на ивици банкрота. Читав низ њих већ недељама нема никакав приход - каже Вутке.
Многима није јасно колико ће епидемија имати утицаја на снабдевање у Немачкој. Највеће фирме за превоз бродовима, "Коксо" и "Маерск" у протекле четири недеље нису извезле на море чак по 70 контејнерских бродова. С обзиром на то да бродови путују око шест седмица до својих одредишта, они који су раније кренули још пристижу, "али убрзо ће их стизати много мање. А онда би у Европи могли да почну да недостају многи производи", каже председник Коморе Вутке. То би од марта пре свега могло да погоди фармацеутску индустрију, али и друге привредне гране.
Немачки директори набавке, логистичари и надлежни у ланцу снабдевања имају пуне руке посла. "У многим погођеним предузећима формирана су посебна одељења чији је задатак да утврде могуће проблеме при снабдевању из Кине и да брзо пронађу некакве алтернативе", каже Рикардо Курто, представник за Кину Удружења за материјалну привреду, набавку и логистику (БМЕ).
Ужурбана потрага за алтернативом ван Кине
"Неке фирме нам јављају да чак заједнички с кинеским испоручиоцима покушавају да идентификују постојећа и нека будућа уска грла како би направили планове за случај нужде". Али све је то на климавим ногама, јер нема поузданих одговора на најважнија питања. Прво: колико је стварно раширена епидемија? И друго, још теже: колико ће епидемија да траје? Зато Курто каже: "Одлучујуће је да кинеске службе јасно и тачно јављају о ширењу вируса", пишу медији.
Како Удружењу јављају чланови из Кине, многи ужурбано траже алтернативе и испоручиоце из других земаља света. У многим случајевима помажу им и сами кинески партнери, јер су им, признају, складишта готово празна.
- Зато оно што недостаје у производњи у појединим случајевима наручују од алтернативних произвођача ван Кине, на пример из Европе - каже Курто. Једино што није довољно само пронаћи алтернативног произвођача, већ брзо мора да се прилагоди и комплетна логистика. А све то је, наравно, огроман посао.
Премало се зна за добру пословну одлуку
Оно што је за директора фирме најгоре јесте то што ситуација уопште није прегледна, тако да они не знају који би то били прави пословни потези. И економске вести које преносе медији више су колаж појединачних утисака о томе шта утиче на кризу и тек ће неког будућег дана можда моћи да се извуку прави закључци. Први потези су веома често у ствари погрешни. Рецимо: немачки авио-превозник Lufthanza потпуно је обуставио путнички саобраћај према Кини, а драстично је смањио и број теретних летова - са 15 на само 5 недељно. Али од почетка марта та фирма уводи међутим још три теретна лета недељно - јер тражња постоји.
Додуше, пилоти карго-авиона Lufthanze у Кини остају само док се авион на брзину не испразни и поново утовари, а онда одмах лете за Новосибирск у Русији да би се посада тамо одморила. Авио-превозници иначе могу да буду сигурни да ће бити међу првима који ће из читаве ове кризе због епидемије имати корист: с обзиром на то да су бродови у лукама, након панике ће они бити ти који ће имати пуне руке посла. Питање је само када ће све то проћи. И да ли ће ситуација бити иста као и после неких других криза које су утицале на економију.
Нема повратка на старо
У немачкој аутомобилској индустрији већ сада страхују да - неће. Код њих не постоји само проблем стабилности ланца испоруке, већ је "све више и више реч о паду тражње", пише стручњак за аутомобилску индустрију Фердинанд Дуденхефер. Он процењује да ће се ове године у свету продати само око 77 милиона возила, чак 7,5 милиона мање него 2017. То значи и да ће немачке фабрике аутомобила да извезу мање. И нису једине које страхују од пада наруџбина из иностранства.
Немачка државна Банка за обнову и развој већ рачуна да ће ова епидемија да доведе до тога да ће и немачка привреда да стагнира све до лета и да ће привредни раст 2020. да буде само око 0,8 одсто – пре епидемије процењивало се да ће бити 0,9 процената. Али и та процена од 0,8 одсто базирана је на претпоставци да ће епидемија да траје само неколико недеља и да ће пре свега да се односи на Кину.
Већ сада се показује да то неће бити тако, констатује главна економисткиња KfW Фрици Келер-Гајб: очигледно се појављују нова жаришта, као што су Иран или Јужна Кореја. Оно због чега нарочито брину немачки економисти јесте ситуација у Италији. Поред свих својих економских проблема, та земља је сада још и најтеже погођена коронавирусом. А то ће неминовно да има последице по читаву привреду у Европи.