ММФ ЗАДОВОЉАН НАПРЕТКОМ СРБИЈЕ! Економија стабилна, међутим једна ствар ЗБОГ ПАНДЕМИЈЕ још увек неизвесна
Тим ММФ-а, апелује на смањење фискалног дефицита и ограничени раст зарада у јавном сектору.
Тим Међународног монетарног фонда (MMF), који предводи Јан Кес Мартејн, одржавао је виртуелне састанке са властима Србије у периоду од 5. до 16. октобра 2020. године, на којима се разговарало о петој и последњој ревизији инструмента ПЦИ, наводи се у саопштењу.
Ево зашто овог викенда нико неће морати да апелује на људе да остану код куће
Објављена процена ММФ-а о светским економијама за 2020. годину: Једна земља доживљава процват упркос кризи!
СПАС ЗА ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ! Опало интересовање за путовања, радници на удару - спрема се ЈЕДНОКРАТНА ПОМОЋ
- Реализација програма се генерално одвијала према плану, а економска активност се опоравља након наглог пада у другом кварталу 2020. године изазваног пандемијом COVID-19. Монетарне и финансијске мере и велики фискални пакет који су уведени као одговор на кризу одиграли су кључну и позитивну улогу у пружању подршке економији. Сада се очекује да ће БДП забележити реалан пад од 1,5 процената у 2020. години, а затим пораст од 5 процената у 2021. години - рекао је Мартејн.
Ове пројекције се заснивају и на најновијим подацима који указују на опоравак који је бржи од раније очекиваног и њима се ажурирају пројекције објављене у извештају Светска економска прогноза ММФ-а (ИМФ World Ецономиц Outlook) 13. октобра.
- Међутим, прогноза је и даље врло неизвесна, због непредвидљивог утицаја кретања епидемије и последичних неповољних ефеката на економију Србије и њених трговинских партнера. Инфлација је и даље ниска и очекује се да ће се у 2021. задржати у доњој половини циљаног коридора НБС. Банкарски систем је остао стабилан, ликвидан и добро капитализован - додаје се у саопштењу.
Порески приходи су премашили очекивања у време четврте ревизије инструмента ПЦИ, али ће расходи бити већи с обзиром на то да су фискалне мере продужене и да ће се реализација јавних инвестиција убрзати у последњем кварталу ове године.
У том контексту, очекује се да ће укупни фискални дефицит бити испод 9 процената БДП-а у 2020. години и да ће се јавни дуг задржати на нивоу испод 60 процената БДП-а.
- Тим ММФ-а је постигао договор са властима Србије о кључним параметрима буџета за 2021. годину. Буџет треба да постигне равнотежу између подршке економском опоравку и одржавања фискалне одговорности. У контексту актуелног опоравка економске активности, за буџет који је тренутно у фази припреме било би прикладно смањење фискалног дефицита на 3 процента БДП-а, чиме би се обезбедио даљи пад удела јавног дуга у БДП-у - наводи се оценама.
Како би се за то отворио простор и с обзиром на повишене фискалне ризике, поред осталог са стране државних предузећа која се суочавају са потешкоћама и кредитних гаранција, важно је да удео укупних трошкова зарада у јавном сектору у БДП-у забележи пад на одрживије нивое, након пораста у последње три године.
- Стога у 2021. повећања зарада у јавном сектору треба да буду ограничена. Повећања пензија треба да прате договорену швајцарску формулу, а додатна ад-хоц повећања или исплате треба избегавати. Потребно је пажљиво пратити фискалне ризике који потичу од државних предузећа и евентуална подршка овим предузећима треба да се спроведе транспарентно кроз буџет - сматра ММФ.
Након одређених кашњења због пандемије, спровођење структурних реформи треба да се убрза како би се обезбедио снажан и стабилан раст у средњорочном периоду.
- Потребни су континуирани напори у правцу јачања пореске администрације, управљања јавним инвестицијама, као и праћења и управљања фискалним ризицима. Реформе оквира зарада и запошљавања у јавном сектору, које у знатној мери касне, треба да се приведу крају - додаје ММФ.
Унапређење корпоративног управљања у јавним предузећима, укључујући ЕПС, као и развој тржишта капитала у Србији, и даље су од пресудног значаја.
- Поздрављамо напредак остварен ка завршетку приватизације Комерцијалне банке и подржавамо даље напоре да се приватизује Петрохемија. Средњорочни приоритети у циљу стварања услова за бржи раст приватног сектора и приближавање нивоима дохотка у ЕУ такође укључују јачање владавине права и унапређење правосудног система - закључује се у саопштењу.
