Многи су причали о ветропарковима у Србији - они су их направили, а сад продају акције за 500 динара

Човек је од ветра направио савезника, почевши још од поморских пловидби, а први писани подаци говоре о ветрењачи изграђеној у Персији 947. године. Верује се да су ветрењаче коришћење у Кини и Јапану још пре 3000 година. На тлу Европе ветрењаче су се појавиле у 12. веку, а за производњу електричне енергије, снага ветра се користи од 19. века.

Ево важних информација које треба да знате о зеленој енергији:

• Енергија ветра потиче од снаге ветра и спада у једну врсту обновљиве енергије. Користи се већ вековима за добијање механичке енергије, а у 21. веку користимо је за добијање електричне енергије.
• Како ради ветрењача: снага ветра окреће елисе ветрењача које су повезане са осовином генератора. Покретањем елиса започиње обртање генератора и производња струје. Чим ветар почне да дува, елисе ветрењача почињу да се окрећу а одмах затим и струја почне да тече кроз жице и каблове..
• Бука коју производе ветропаркови на удаљености од 350 метара отприлике је јачине шапта. Ветропаркови не ометају околину и не производе буку
• Водеће земље у производњи електричне енергије од ветра су Данска ( 19% укупне производње електричне енергије долази од ветра), Шпанија и Португал ( 9%), Немачка и Ирска ( 6%)

А где је Србија?

Захваљујући рељефним особинама, Србија је са више страна погодна за производњу „ветровите“ електричне енергије: најповољнија су кошавска подручја јужни Банат и источна Србија, источна страна Копаоника, Златибор, Пештер, долине река Сава, Дунав и Морава.

Први ветропарк у Србији отворила је компанија Финтел Енергија пре три године у Кули. То је било прво постројење које се састоји од три ветрогенератора висине 178 метара за производњу струје помоћу ветра. Финтел Енергија је већ читаву деценију пионир у производњи електричне енергије из ветра на Балкану и данас представља најзначајнијег независног произвођача електричне енергије на енергетском тржишту Србије. До данас, изградила је и пустила у рад прва два ветропарка у Србији и започела изградњу трећег који представља једну од највећих инвестиција до сада у области обновљивих извора енергије у Србији.

Прва фаза ветропарка Кошава састојаће се од 20 ветрогенератора и производиће електричну енергију довољно да задовољи потребе  45 хиљада домаћинстава.

-Ветропаркови су будућност Србије. Предност ветра је у томе што, при производњи струје, не емитује угљен-диоскид, не загађује ваздух и не делује негативно на озонски омотач. Енергија ветра је најчистија могућа енергија - каже Петар Ковачевић, пројект менаџер Финтел Енергије.

Осим као иноватор и улагач у здраву будућност Србије, ова компанија је недавно повукла потез какав српска берза није доживела од 1940. године: започела је реализацију прве иницијалне јавне понуде акција (ИПО). Компанија нуди на продају шест и по милиона обичних акција по цени од 500 динара по акцији. Упис и уплата акција може се извршити до 29.10.2018. године.

Многи су ПРИЧАЛИ о ветропарковима. Они су их НАПРАВИЛИ. И зашто не бисте и ви били власник ваше будућности?