МРАЗ "ОБРАО" КАЈСИЈЕ у Чачанском крају: Произвођачи кажу да их нема НИ ЗА СЛАТКО!
Посебно су погођени засади у Миоковцима, селу познатом као престоници кајсије
Узгајивачи кајсија у чачанском крају ове године обраће тек десети део уобичајеног рода, у појединим воћњацима и мање, јер је ову воћку мартовски мраз већ "обрао".
Берба шљива у чачанском крају У ПУНОМ ЈЕКУ: И поред умањеног рода, ЦЕНА ЈЕ ДОБРА
СРПСКИМ ТУРИСТИМА СВЕ ТЕЖЕ: Турци донели посебну одлуку за Србе, летовање још ризичније, ово су препоруке
НА ГРАДИЛИШТИМА У СРБИЈИ 6.000 РАДНИКА: Здравље на првом месту, али нема застоја у раду
Посебно су погођени засади у Миоковцима, селу познатом као престоници кајсије, јер се овде кајсија узгаја на око 250 хектара, а просечни годишњи приноси су око 3.500 тона.
Традиционални купци миоковачке кајсије - Руси долазили су и ове године да откупе највеће количине ове воћке, али воћари нису имали да им продају, као што воле да кажу узгајивачи, ни за слатко.
Код појединих домаћина, где се раније са једног стабла брало и до 200 килограма, ове године нису могли да уберу ни два килограма наранџастог воћа.
Један од познатих узгајивача из Миоковаца - Александар Стојановић, који узгаја кајсију на 3,5 хектара и коме су просечни приноси до ове године ишли и више од 60 тона, вели да ће из његовог воћњака пут српских трпеза отићи свега тона кајсије.
-Овако лошу годину не памте ни много старији мештани, веома је тешка ситуација, пошто управо од продаје кајсија живи највише домаћинстава у овом селу. Наши стални купци, који су нам претходних година куповали по 10 тона, сада траже бар две, али ми немамо шта да им продамо. Неки нам нису ни веровали да су гране потпуно празне и долазили су да провере, кад су обишли стабла видели су каква је заправо ситуација и да у воћњацима влада пустош - рекао је Александар.
Пошто рода готова да и није било за већу продају, ове године није било ни откупне цене. Воћари су углавном сав род остављали за кућну употребу, за џем, нешто мало за ракију. Велика је потражња на чачанској пијаци, као и међу домаћицама које су навикле да остављају џем и слатко од кајсија, па воћари продају мале количине по цени од 80 до 100 динара за килограм. Други су се одлучили да оставе већу количину џема, па да тако бар нешто зараде.
- Скувала сам око 200 тегли џема, јер за толико је у воћњаку било кајсија. Сада продајем теглу од 700 грама за 300 динара. Морали смо барем нешто да извучемо од овогодишњег рода, мада је то мизерно - казала је Мирјана Лазовић, која има засаде под кајсијом на обронцима Јелице.
Поједини стручњаци истичу да је дошло до промене климе, што посебно утиче на осетљиву кајсију, па се многи воћари у Миоковцима окрећу производњи јабука или шљива.
ЗАШТИТИМО НАШЕ ПРОИЗВОДЕ! Ускоро нови закон о ознакама географског порекла, ЕВО КОЈЕ НОВИНЕ ДОНОСИ
ПОРАСТ МАЛОПРОДАЈЕ У СРБИЈИ ЗА 4,7 ОДСТО: Извоз мањи за 8,7 процената
У Србији ступају НОВА ПРАВИЛА на снагу: Технички преглед неће проћи ВИШЕ ОД 100.000 ВОЗИЛА!
КОЛИКО ЋЕ КОШТАТИ НОВИ МОРАТОРИЈУМ? Рата кредита од 300 евра биће већа за око 700 динара
Добре вести за туристичке агенције: Најављен нови пакет помоћи за туризам!
