Наивни Кинези масовно наседали на преваре: У пирамидалној шеми изгубили 4,7 милијарди долара!
У Кини владају масовни протести, док се полиција не либи да употреби палицу
Пропаст фонда Ћјенбао (Qianbao.com) један је у низу неуспелих финансијских подухвата у Кини због којих су избили протести и који су довели до жалби због незаинтересованости званичника за проблеме малих инвеститора.
Прочитајте и:
Стотине људи јуче је по леденом времену протестовало и позивало власт да реагују у граду Нанђинг на истоку земље, где је Ћјенбао, што је кинеска реч за новчаник, основан 2012. године.
На једном видео снимку види се како полиција односи демонстранте, док окупљени вичу да "власт провинције Ђангсу бије људе".
Оснивач једног другог интернет фонда, који је грађанима нудио позајмице новца, осуђен је у септембру на доживотни затвор, по оптужби да је улагаче преварио за 7,7 милијарди долара.
Државна агенција Синхуа позвала је грађане у тексту о фонду Ћјенбао да "не организују и не учествују у илегалним активностима".
Људи који су инвестирали новац у ту шему протестовали су у Нанђингу 12. децембра када више нису могли да приступе својим налозима на интернету, казао је један од улагача који тврди да је у Ћјенбао инвестирао неколико стотина хиљада јуана што је једнако десетинама хиљада долара.
Оснивач пирамидалне преваре се предао полицији
Ћјенбао је имао 200 милиона регистрованих корисника, наводе кинески медији. Његов оснивач Џанг Сјаолеј предао се полицији 26. децембра, а истрага је у току.
За разлику од неких легитимних кинсеких инвестиционих подухвата који су се отргли контроли, полиција и медији описују случај Ћјенбао као дрску пирамидалну превару.
Та компанија је улагачима обећавала годишњу камату од 60 одсто, а њима су зараде исплаћиване на име једноставних послова као што је гледање реклама на интернету.
Од 30 милијарди јуана што је 4,7 милијарди долара колико су инвеститори укупно уложили, један део је искоришћен за куповину фирми, међу којима су један фудбалски тим и произвођач глицерина, али је заиста постојало свега 20 од више од 70 компанија које је Ћјенбао тврдио да поседује, наводи полиција.
Како је зарада тих фирми била премала за исплату обећаних камата, Ћјенбао је у ту сврху користио уложени новац нових инвеститора.
До процвата инвестиционих компанија у Кини дошло је пошто су власти дозволиле ширење неформалне финансијске индустрије током претходне деценије у намери да подрже предузетнике који од државног банкарског система могу да добију само мале кредите.