НАЈСКУПЉИ ГРАД У СРБИЈИ - НА ПРВОМ МЕСТУ НИЈЕ БЕОГРАД! Врх листе убедљиво држи место са севера наше земље
Из организација потрошача упозоравају да је из ове анализе видљиво да постоји дизбаланс између висине примања и цене коштања просечне потрошачке корпе
Иако Београд сматрају најскупљом средином за живот, по анализама куповне моћи Министарства трговине, туризма и телекомуникација, од 15 градова, српска престоница је на петом месту, док прву позицију на овој листи убедљиво "држи" Нови Сад, а последњу Лесковац где је потрошачка корпа најефтинија у Србији.
"АРТИЧКА ЕКСПЛОЗИЈА ХЛАДНОЋЕ" - СА АПРИЛОМ СТИЖЕ И СНЕГ! Србију данас очекује киша, а понегде и снежни покривач
Покриј огледало и баци новчић: Делују бизарно, али и данас верујемо у њих - ОВО СУ СУЛУДА СУЈЕВЕРЈА од којих још увек страхујемо
НА ДАНАШЊИ ДАН АЛЕКСИНАЦ ЈЕ ЗАВИЈЕН У ЦРНО: Изгубљене животе не заборављамо ни после 22 године (ВИДЕО)
Овако високу позицију Нови Сад је добио због потрошачке корпе у децембру 2020. године од 82.073. динара, што је више за скоро 3.900 динара од оне коју за три члана домаћинства, треба да издвоји београдска породица. Потрошачку корпу, иначе, чини 75 артикла прехрамбених намирница, али и трошкови превоза, становања, дувана и алкохолних пића, здравства, образовања.
Та издвајања од 81.755 динара су нешто нижа у Зрењанину, који заузима другу позицију, Панчево је треће са 81.151 динара а четврти град на листи је Суботица у којој је трочланом домаћинству у децембру за животне потрепштине било потребно 79.499 динара.
Са 78.177 динара Београд је иза ових војвођанских градова, а следе Ниш, чијим је становницима за основне животне потребштине потребно 69.391 динара, затим Ужице, где просечна потрошачка корпа је била око 71.700 динара. У Смедереву је то око 68.900, Сремској Митровици 76.700, Ваљеву око 70.200.
Шапчане је пак живот коштао 71.200 динара, Крагујевчане 67.732 динара, колико и оне који живе у Зајечару и Краљеву. Најефтини, бар по овим подацима је југ, односно Лесковац, где за потрошачку корпу треба издвојити 64.000 динара.
- Нови Сад 82.073
- Зрењанин 81.755
- Панчево 81.151
- Суботица 79.499
- Београд 78.177
- Ниш 69.361
- Лесковац 64.000
Из организација потрошача упозоравају да је из ове анализе видљиво да постоји дизбаланс између висине примања и цене коштања просечне потрошачке корпе у појединим срединама, односно да постоје градови и општине, чији грађани својим примањима не могу да покрију трошкове који се односе на параметре који су узимани у обзир.
- Просечна потрошачка корпа у децембру на нивоу целе Србије је износила 74.057 динара, а минимална 37.941 динара док је просечна плата била 66.092 динара. Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у децембру 2020. године статистика је регистровала само у Београду, где је била 82.309 динара и Новом Саду са 77.193 динара - кажу у организацијама потрошача.
Како додају, када се све сагледа проистиче да су у децембру 2020. године, куповну моћ изнад просека Републике имали Београд, Крагујевац, Ниш и Нови Сад.
- У осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила само минималну потрошачку корпу. Тај податак забрињава јер указује да у значајном броју средина зараде не могу да покрију све трошкове, односно да многи од њих не успевају да у својој корпи имају свих 75 намирница које улазе у просечну потрошачку корпу што указује да није мали број људи у србији који састављају крај са крајем - кажу у организацијама потрошача.
Они наводе и да зато потрошачи у Лесковцу и другим срединама на југу, које су проглашене као најефтиније, у пракси су значајно скупље јер ниским примањима не успевају могу да покрију све елементе просечне потрошачке корпе.
- Просечна потрошачка корпа процењује се на основу трочланог домаћинства и у њој се налази 75 артикала. Поред основних прехрамбених намирница, у потрошачкој корпи налазе се и трошкови превоза, становања, дувана и алкохолних пића, здравства, образовања. Многи од тих елемената, примера ради, су скупљи за грађане Бојника, јер су њихова просечна примања била 41.818 динара или Лесковца са 47.509 динара. И они и ови у Београду хлеб и месо углавном плаћају по истим ценама па је сасвим извесно да код ових најсиромашнијих се не могу наћи свих 75 артикала намирница које су неопходне за живот - објашњавају у организацијама потрошача.
